Page 308 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 308
DIVLTI KRASTAVAC. DAVOLSKI KRASTAVCICI. .. 309
zeCi mesta gde raste slatki koren, naidem ispod ru~evina grada Zmaj Og-
njenog Vuka na taj divljJ krastavac. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Du-
nava, svuda pored mostova i po rupama i kanalima, jendecima koje je bu-
jica udubila u zemlji. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke.
U septembru i oktobru, kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i
velikih vrucina, divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako
mnogobrojnim plodovima koji li~e na male, ~upave, dlakave krastavciee,
a neki od njih, ~im ih dodimete, naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme
kao torpedo. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme
ne ~trenu u oCi. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti
krastav~ici upotrebljavaju. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase.
Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica, ali im ro-
ditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s.kodljiva. 0 tome da li ih neko upo-
trebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. Jedna zena bere te krastav-
~i'ce i nosi ih nekome u Beograd, ali niko ne zna kome i za~to. Meni je to
bilo dovoljno, jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka, naime da
se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«,
nego iz Slankamena i, verovatno, i iz drugih mesta u Srbiji.
Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se
baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. Isto tako i u Makedoniji, na NiS-
koj tvrdavi i drugde.
Biljka spada u biljnu porodicu bundeva, Cucurbitaceae. Poreklom je
iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. Gaji se kao lekov·ita biljka jos
mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. Donedavna je u engleskoj farmaka-
peji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin, Elalerium album iii
Elaterillm anglicum. To je ekstraM dobijen iz svezih ,krastavaca.
Krastav~iCi su dugi do 5 em, a debeli do 3 em, duguljasta-jajasti; ruta-
zeleni, trooki, a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenka-
stirn sluzavim sokom.
Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae, ali viSe l!ici na dinju.
Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim
listovima. Cvet joj je rut. Cela biljka je grubo, eekinjavosivo dlakava. Ne-
potpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. Zreli kra-
. stavcici pucaju sami od sebe, ~im se dodirnu, tako da se covek trgne.
Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. SadrZi jednu drasticnu mate-
riju zvanu elaterin, koja je, verovatno, smesa raznih hemijskih supstancija.
1ma jos i vinske, limunove i drugih kiselina, ugljenih hidrata, enzima, smole
i drugih sastojaka.
Engleska farmakopeja ad 1948. god. ne propisuje viSe elaterijum. Di-
vlji krastavci, a narocito njihov sok i ekstrakt, drasti~na su sredstva za ciS-
cenje, koja su, kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi, nekad bili u velikoj modi.
Lek je nepouzdan i opasan, pa ga je skolska medicina napustila.
1z divljih krastavaea je 1958. god. izolovano nekoliko interesantnih je-
dinjenja (elaterin, elateridin, elatericin i dr.) s kojima su vr~eni ogledi na
eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i ista-
vremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi-
