Page 307 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 307

308                                                                              LECENJB  BUJEM


          ostavi  za  zimsku  ishranu  (samleti  i  meSati  kao  bra~no s  plevom,  slamom  i
          drugom  mr~avom pitom).

                Sadite  div/ji  kesten,  jer  je to  vrlo  korisno  drvo.  Seme  nikne  za  mesee
         dana.  Divlji  kesteIl  vrlo  brzo  raste.  Vee  ",rve  godine  izraste  oko  pola  metra.
          Naraste  do  30  m  visoko,  a  stablo  do  2  m  u  precniku.  Divrui  krupni  evetovi
         udruZeni  u  jedre  kupaste  evasti  duga6ke  do  30  em.

                Divlji  kesten  je  rasprostranjen  sarno  na  Balkanskom  poluostrvu,  pa
         ga  inostrani  botanicari  i  Ijubitelji  prirode  nazivaju  .. balkanski  lepotan«.
                Stotine  hiljada  kilometara  drumova  u  svetu  okiteno  je  motnim  stab-
         lima  sadenog  divljeg  ,kestena.

                Uspeva  eak  i  na  zaslanjenom  zemljiStu  (Rusanda,  banja  kod  Melenaea,
         i  drugde  u  Banatu).
                Vainost  div/jeg  keslena  za  ishranu  u  gladnim  godinama  i  ratovima  nije
         mala.  U  kestenovom  semenu  ima  skroba  j  proteina  kao  u  na~im zitima,  a
         masnog  ulja  znatno  viSe.  Ulje  je  ruto  zbog  velike  kolicine  karotenoida  (pro-
         vitarnina  AJ.  Za  nuidu,  u  nestasici  hrane,  iz  samlevenog  kestena  moze  se va-
         diti  skrob  i·  koristiti  za  ishranu.  To  je  jo~  jedan  razlog  viSe  da  ovo  sve-
         strano korisno  drvo sadimo  svuda.  Ovo  je jedan od zadataka  na~e omladine.

                Narodna  Imena:  beli  divlji  kesten,  gorki  kesten,  divlji  kastanj,  jelo~,
         konjski  kesten,  mada!.









                DIVLJI  KRASTAVAC,  DAVOLSKI  KRASTAVCICI,  PIPUNIC,
                                                     STRKALJ


                          Ecballium  elaterium  A.  Rich.  -            Cucurbitaceae



               U  Beogradu,  NiSu  i  drugim  na~im gradovima  ima  n~k01iko  narodnih
         lekara  koji  Ieee  kamen  u  zuci,  zapaljenje  zucnih  kanala,  obolelu  jetru  i
        malariju  »nekim  krastaveima  ~to  li<::e  na  davolciee«  iIi  »krastavcitima  ~to
        izbacuju  sok  i  seme  kao  torpedo«.  »Bolesnik  legne,  a  narodni  lekar  mu  pod
        nos  podmetne  jedan  takav  cupav  krastavoic,  pritisne  ga  i  iz  njega  s  velikom
        silinom  izleti  u  bolesnikovu  nozdrvu  sok  i  seme«  -            govorili  su  nam.  Drugi
        su  dobijali  gotov  lek  od  tih  narodnih  lekara.  Te~kom mukom  smo  dom  do
        jednog  Ilnra  tog  leka.  U  boci  od  litra  i  po  bHo  je  ",reko  polovine  sitnih
        cupavih  krastavciea,  a  do  grliea jaka  rakija .. Tu  tecnost  uzimaju  bolesnici  na
        razne  nacine.  Ukoliko  se  viSe  tog  leka  uzme,  utoliko  se  bolesnik  vecma  pre-
        znoji,  pozeleni,  povraea,  dobije  stra~an  dijare  i  ima  utisak  »da  te  svu  ut-
        robu  povratiti  i  da  ee  umreti ... «.  Medutim,  narodni  lekar  mu  kafe  da  to
        taka  mora  biti  i  da  se  niSta  ne  bojL  Neki  se  bolesnici  hvale  da  im  je  taj
        lek  pomogao.  Da  Ii  je  ko  od  njega  umro,  nisam  dosad  mogao  otkriti.

               Najzad  sam  prona~ao i  narodne  lekare  koji  Ieee  ovim  divljim  krastav-
        titima.  Svi  su  govorili  da  su  pre  rata  lek  dobijali  iz  Bugarske,  najviSe  iz
        Varne.  Pre  20  godina,  ispitujuti  lekovHo  bilje  u  okolini  Siankamena  i  tra-
   302   303   304   305   306   307   308   309   310   311   312