Page 313 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 313
314 lEeENJE BIUEM
nata-glikozid) A, B, C, pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem en-
zima, kiselina i baza. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio
~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide.
Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida, a osobito
lanatozid C, digilanid C ill cedilanid, zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. Stol i
Krajs dobili su 1933. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u sve-
zem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri:
45% A, 17% B i 37% C. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju.
Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni hetero-
zid digitalisa. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpur-
nog rugitalisa vee i od digilanozida A i B.
Saponozidi se nalaze u semenu i listu. Hidrolizom daju jedan iii vi~e
secera (glikozu, galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole.
Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gi-
tonozid (gitonin). Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin).
Upotreba. - Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce, narofito
za jafanje srcanog miSiea. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik, jafa
rad srca, usporava i reguli~e ritam.
Vunasti, purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a, rame vrste
s t r 0 fan t U 'S a, 1 i jan d e r, go roc vet, d u r d e v a k, kukurek i
neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i f-
non a s r c e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. ' Ova grupa se
naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna, jer je purpurni digi1alis prvi uSao
u terapiju; uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. godne. Inafe, jo~
su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova, a cmafka pleme-
na u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. Ove bilj-
ke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1.riaceae, Apocynaceae,
Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata, ali
im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna
jed i n j en j a (genoli sa C i C!,) i da svi deluju na srcani mme: u tera-
u
pijskoj dozi su lekovi, a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce.
Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe
od jednog veka, njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvet-
ljellfi su tek poslednjih nekoliko decenJja. Mnoge kardioaktivne droge sa-
drle po nekoliko vrlo slicnih heterozida, zbog eega ih je donedavna bilo tes-
ko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. Osirn toga, u svim tim dro-
garna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje pri-
marnih heterozida iz droge, jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekun-
darni heterozidi.
Druge vrstc dJgltallsa. - Na raznim kontinentima raste nekoliko de-
setina vrsta digitalisa, ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti
i purpumi. Za vrerne rata, usled nestasice, koriSeen je i [.ist ovih domaeih
vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. ,j D. terruginea
L., reele D. lutea L., D. laevigata W. K., D. tuscescens Vel., D. viriditlora
Lindl., D. oriel1lalis Lam. i dr. Sve su otrovne i lekovite, ali nilSu dovoljno
proucene. Stoka ih ne pase.
