Page 311 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

312 LECBNJE BlUEM

jedne strane. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea, pur pur n 0 c r v e·
n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. Kulturom
su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bledim listovima. Plod je dvopre·
gradna taura puna vrlo sitnog, zu6kasto mrkog semena, koje vetar lako raz-
nosi kad taura pukne.

Rasprostrnnjenost. - Purpurni digitalis je biljka atlantske, a manje
srednje Evrope. Rasle od POrlugalije do Svedske. Rasle na s iii kat nom
z e m I j i ~ t u po novim krtevinama, ~umama koje se proreduju i na neo-
bradenom tIu. U Alpima ga nema, tak ni na silikatnom terenu, jer tame
nema mangana. Naprotiv, u Vogezima ga ima vrlo mnogo, jer tame u gvof-
devitom tIu ima oko 0,5% mangana.
Kod nas i u zemljama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digi-
talisa.
Gajenje. - Seme je vrlo sitno, zbog tega se pre setve mora pomclati
s 'peskom. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. Na
jesen, odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju
30 X 30 cm. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140.000 sadnica.
Klijavost semen a traje svega 2-3 godine, a procenat klijavosti iznosi oko
75. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. Zemlja treba da bude
5 iii k ~ t n a, k i s e I a, I a k a, si~na, poluvezana, u staroj ISnaZli, puna
humusa, f osfata, mangana i ' gvozda. Vcltatka azotna
dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat leko-
vitih sastojaka. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. Najbolja ze-
mljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume.
Berba. - Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vre-
menu. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine, jer nema opasnosti da
se me~a sa drugim bHjem. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu-
§iti na 5.5--{)Oo iii, jo~ bolje, u vakuumu na nizoj temperaturi. Jo~ bolje je
obrano !Bce odmah stabilizovati. S tab i -I i z 0 van 0, pot pun 0 s u v 0
I i ~ c e, odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama, od m r k 0 g
s t a k I a, u a z 0 t u, ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu, moze
na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. Vla!nost
i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. Vlage ne sme biti vge od
3%. Za nut du, droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se
stavi malo siIikagela, pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje
vlage.
Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti, a ostatak baciti ako se droga
ne bi mogla brzo potro~iti. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvo-
c1ata, datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge.
Droga. - Li~ce je jajasto-duguljasto. Gornje je najmanje i .scdece, sre-
dnje je na kratkim dr~kama, a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke
krilate dr~ke. Dugatko je do 30 em, a siroko do 15 em. Li~ce je nejednako
iii gotovo dvostruko .nazubljeno (D. ambigua i D. /urea imaju nazubljen rub).
Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava, a donja je svetlija, jer je
pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom, isprepletena je j a·
k 0 m m r e zorn Z iii c a, veoma je naborana i ,ima skore uporedne
t ere i jar n e n e r v e, koji se proteru u prostoru koji je ograc1en se-
kundarnim jako povijenim nerv·ima. Na nalitju se nervi veorna istiCu.
Mirisa je slabog, a ukusa ,gorkog i neprijatnog.