Page 312 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 312

DIGITALIS  VUNASTI ,  BESNIK . ..
                                                                                                      313
                  DIGITALIS  VUNASTI,  BESNIK,  BESNICE,  ZUBACICA,
                                        PUSTlKARA,  PONJAVICi\


                            Digitalis  lanata  Ehrh.  -         Serophulariaeeae


               v una s tid i g ita li s  raste  na  krecnjackom  zemlji~tu  u  sredl1joj,
        a  narocito  u  jugoistocnoj  Evropi,  najvi~e na  Balkanu.  Kod  nas  ga  ima  vrlo
        mnogo  na  krcevinama.  Ima  ga  i  po  retkim  ~umama, po  karnenjarima  (ter-
        cijarni  slojevi).  VoU suncan  polozaj.  Stabljika  je  visoka  oko  I  m,  kao  sveca
        prava,  na  donjoj  polovini  gola,  a  na  gornjoj.  gde  ima  evetova,  sva  je  v u-
        n a s to- d I a k a v a  (lana = vuna).  Cvetni  klas  je  vrlo  gust.  Cvetovi  su  vrlo
        zbijeno  pored.ani  svuda  unaokolo  stabljike.  Ca~ica  je  vunasta,  a  segmenti
        su  joj  lancasti  i  ~iljasti.  Krunica  je  s i v 0  bel a,      pro~arana gustim  mrkim
        zilieama  i  maljavo-vunasta;  gornja usna  je  kratka,  a  donja  dvaput  dufa,  is-
        taknuta,  belieasta  i  jajasta.  Cveta  u  leto.  Dok  se  na  vrhu  klasa  nalaze  mno-
        gobrojni  evetni  pupoljci,  u  sredini  su  evetovi,  a  ispod  njih  plodoy,j,  eaure
        pune  vrlo  sitnog  semena  retaste  boje.  Seme  treba  sabirati  zbog  gajenja  ove
        vrlo  vafne  biljke.
               Vunasti  digitalis  se  sve  vi~e  tra:!:i  i  zbog  toga  se  gaji  kod  nas  i  u
        mnogim  drugim  zemljama.  U  terapiji  i  farmaeeutskoj  industriji  sve  vi~e
        potiskuje  purpurni  digitalis.  Gaji  se  isto  kao  purpurni  digitalis.
               Za  poslednje  dYe  decenije  vr~eni su  u  srednjoj  Evropi  opsezni  ogledi
        gajenja,  selekcije  i  ukr~tal1ja izmed.u  D.  lanata,  purpurea,  ambigua  i  lutea  i
        ispitivanja  vunastog  digitalisa,  sve  u  zelji  da  zameni  purpurni  digitalis  koji
        se  uvozi  iz  zapadne  Evrope.
              Droga.  -     List  je  dug u I j a.s t,  laneetast,  Siljast  bezrnalo  go  ·ili  retko
        trepavieasto  dlakav,  a  nervi  na  prvi  pogled  izgledaju  k a 0              d a  sup a-
        r a I e I n i:   isticu  se  g I a v nan e r v  i  d va             s a  s t ran e  kao  .elva
        luka.  List  ;e  na  lieu  lamnozelene,  a  na  nalicju  svetle  boje.  Donje  mte  je
        15-25  em  dugacko  i  3- 5  em  ~iroko,  svedeno  na  kratku  dr~ku.  Li~te  sa
        stabljike  je  sedeee,  10-12  em  dugacko  i  do  2  em  ~iroko. abod  lista  je  ceo
        ili  malo  talasast  i  cesto  je  trepav1casto  dlakav,  najvi~ pri  dnu.  Dlake  su
        krute  d  lako  opadaju.  List  je  cvrst  i  zilav.  Gotovo  je  bez  mirisa,  v rIo
        go r k 0  g  i  neprijatnog  ukusa;  gorci  je  od  purpurnog  digitalisa.
              Falslflkatl_  -    List  dugoliste  bokviee  (Plantago  lanceolata)  je  tanji  i  10-
        mljiviji,  ima  5  gotovo  paralelnih  nerava;  oporog,  slanog  i  sluzavog  ukusa;
        nema  heterozida.
              Sastav_  -    lz  digitalisa  su  izdvojeni  ovi  sastojci:  1)  Supstancije  koje  se
        boje  sa  FeCI '  tj.  tanini,  kafena  i  ferula  kiselina.  -      2)  Razne  kiseline:  digi-
                        s
        talinska,  mravlja,  sirtelna,  propionska,  buterna,  izovalerijanska  i  droge.  -
       3)  Mineralne  soli.  -     4)  Hidrolaze,  oksidaze 'i  peroksidaze,  enzirni  koji  igraju
        negativnu  ulogu  prilikom  su~enja  i  cuvanja  droge,  jer  postepeno  razlafu
        kardiotonicne  heterozide  i  na  taj  nacin  prouzrokuju  opadanje  lekovitosti
       lista.  5)  Kardiotonicrti  het erozidi  i  saponozidi.
              Vunasti  digitalis  daje  oko  35"10  vodenog ill oko  32</0  etalnog  ekstrakta;
        ostaje  7"10  pepela.
              Stol  je.  (1933)  sa  svojim  saradnieima  izolovao  prvobitne  heterozidne
        komplekse  iz  svetih  listova  oba  digitaIisa  i  nazvao  one  iz  D.  purpurea  pur-
       pur ea· g I i k 0  z i dim  A  i  B,  a  one  iz  D.  lanata  dig i 1 ani dim a  (la-
   307   308   309   310   311   312   313   314   315   316   317