Page 352 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 352
IZMIRNA. IMBLA . . .
353
IZMIRNA, BENZOE, BELZUIN, SMIRNA
Resina Benzoe
Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vr-
sta Styrax (Styracaceae), koje rastu divlje, a mestimicno se i gaje u indo-
malajskom podrucju.
Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. U farrnaciji se upotreb-
Ijava za izradu Adeps benzoatus, koja se duze sacuva od kvara nego obi-
cna svinjska mast. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni ben-
zoa t, jer je primeceno da je sijamska iz;mirna bolja od sumatranske. Zbog
vrlo prijatnog mirisa, izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inha-
laciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raz-
nih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0-
n i). Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa
s obilnim i gustirn sekretom, naroeito deci i starijim osobarna. Daje se i
protiv bdienog katara, uretritisa i katara organa za disanje.
IMELA, BELA lMELA
Viscum album L. - Loranthaceae
Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grmic, visok do I rn, koji kao polu-
parazit zivi na raznom belogorienom i crnogorienom drveeu. Stabljilka je ze-
leno-Zuckasta, drvenasta, obla i dihotoms'ki se grana. Listovi su debeli, ko-
zasti, zeleno-zuckasti, ·sedeci, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvo-
jene mu~ ke i zenske cvetove. Plod je bela, 'okrugla, soena, prozirna bobica
puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plodi od avgusta do no-
vembra.
Droga. - List i mJada grana, rede biljka (Visci albi herba, stipes et
folium). Kod nas je obieaj da se bere zimi, a u Francuskoj od avgusta do
septembra; ~ to pre osusiti u tankom sloju. Kod nas se imela malo tro~i,
ali kako je ima svuda mnngo i po~ to se trazi za izvoz, preporucuje se njeno
branje, sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen
list iii cela biljka. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime
jer tad a na selu nema poljskih poslova.
Sastav. - Alkaloid viskotoksin, inozitoli, flavonski heterozidi, vosak,
sluz, holin i drugi sastojci. Premda je imera mnogo istl'aZivana, ipak joj he-
mijski sastav nije dovoljno poznat. Primeceno je da hemijski sastav i leko-
vitost zavise i od tirveta domacina na kome imela zivi. Tako je utvrdeno da
je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. Isto tako i hipotensivl1a
svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke, manje s jabuke, a jo~ manje
sa oskoru~e.
Upotreba. - Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i ar-
lerioskleroze, ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva, pa se sme upo-
trebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja. Imela se daje
u obliku raznih preparata, sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog
dejstva (sinergisti): s primorskim lukom, jodidima, amilnitritom, be lim lu·
kom i drugim lekovima. U apotekama se spravljaju:
