Page 355 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

LBCBNJE BIUBM
356

bina« (0,Q3 do 0,05 g). - Pra~ak se ne daje, jer je skoro uvek neaktivan, bu-
duei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe.

Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od
potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. VaZnost i upotreba indijske kono-
plje u medicini su sasvim neznatne, 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim
kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama.
U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838.
do 1839. gooine.

Ha~1A je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1-
dica). Smoli za w.ivanje dodaju meda, ~eeera, masla, bra~na, opijuma, ei-
meta i drugih aromaticnih zacina, mo~usa, raznih afrodizijaka, bunike Hi ta-
tute, strihnina i drugih sredstava, ~to zavisi od ukusa potro~aca, koji je ra-
zLieit u raznim zemljama. Narodi na I.stoku znali su odvajkada za opojnost
konoplje.

Prema Herodotu, Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otpri-
like 1.500 godina pre na~e ere. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj ki-
neskoj !botanici toga doba, jer su ga vee tada Kinezi i I.ndus; uiivali. Iz-
gleda da Egipcani, Jevreji, Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku kono-
plju. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. Sve
do 1809. god. nije se znalo od cega se pravi ha~g, Tada, prilikom Napoleo·
novog pohoda u Egipat, Lamark je opisao drogu. Tom prilikom se medu
francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a, pa su vojne vlasti mo-
rale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Od toga doba do danas iz·
vr~ena su mnogobrojna hemijska, fiziol~ka i terapeutska ispitivanja, ali bez
mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. Jo~
uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii,vanje. Od Maroka
do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi, najviSe muslim ani. Ha~iS
puse i piju. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: - 1. Najpre
se javlja drazenje (potreba za bukom, galamom, pokretima, Iud om mahni-
tom igrom, smehom, vriskom, urlikanjem; zivci su ustreptali, covek se ose·
ea neobicno lak i cio). - 2. Period fantazije, zanosa, eudnog pijanstva i pri.
jatnog osecanja; nastupa neuravnotezenost, govor bez veze <i smis'la, kao kad
neko bunca iii >·kao da se najeo bunike«. - 3. Period halucinaeija, vizija j
ekstaze. - 4. Umor, tromost i sanjivost.

Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove, a mno-
gi tvrde da im mucenja, batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri, fana·
tiei, asketi, proroei). Za strah ne znaju. Arapi i Turei davali su svojim voj-
nicima pre borbe ha~iSa. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra·
brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko
straha. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha·
~i~in, Ij. eovek od hasiSa. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. umobolnih po
bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma, a isti je procenat
i medu teskim prestupnicima, ubicama i kradljivcima. Jer duie uiivanje
hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila, a
redovno i do oSiromasenja, bede i nevolje, raspikucstva i uniStenja porodice.
Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. Alkohol smanjuje dejstvo ha.
siSa, a kiseli napici istrezne opijenog, zbog cega se oni daju kao protuotrov
u slucaju trovanja (Planchon).