Page 357 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

358 LECENIE BlUEM

Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog, ki~nog vremena - jer ga
je tad lak~e oc!vojiti sa podloge - zatJim ga oeiste, operu i osu~e. Najvi~e
medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi.
Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na
mali grm (otud »lisaj grma~« ). Visok je do 10 em, a debeo svega do 0,5 mm,
nepravilno d.rhotomsk>i, prstasto razgranat i 5 obe strane go. Pojedini ogranei
su pri dnu zlebasti, skoro u cev zavijeni, a na vrhu su ra~ireni , nepravilno
trepavicasti, nazubljeni i kovreasti. Po obodu je h saj reckast. Na strani
okrenutoj svetlosri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen, sivkasto Hi zelenka·
stosmed i uopste ~aren. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e, sa belica·
stirn mrljarna. Osu~eni lisaj je sasvim svetle, ponekad gotovo bele boje.
Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav, a osu~en je closta krt i lomljiv; u vodi se
razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav.
Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka, stitu
sliena udubljenja.

Mirisa je vrlo 'slabog; tek 'kad se sitni, osetJi se miri5 na morske aige.
Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. U vodi raskvaSen manje je gorak; is-
piran alkoholom iIi l%-nom potasom potpuno izgubi goreinu. U Norveskoj
i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 'sata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu
(eetrarin), osusi i samelje, pa se' brasno upotrebljava za ishranu. Hranljiva
vrednost je upola manja od psenienog brasna, jer se liheni·n teze vari od
skroba.

Sastav. - Ima do 50% Ii hen ina, tisajskog skroba koji sa jodom
ne poplavi. Membrane hifa su pretezno od lihenina. Ima jo~ oko l()<l/o dek·
strolihenina iii izolibenina, koji je izomer lihenina i koji s jodom poplavi
(aH i'pak slabije no skrob); oba ova ugljena hidrata hidrolizom pomocu raz-
blaZene sumporne kiseline daju glikozu i druge secere (do 7()<l/o) koji mogu
prevreti u alkohol, pa zato severni narodi mnogo upotrebljavaju lisaj za
izradu alkoholnih pica. U hlaclnoj vodi lihenin slabo nabubri, a tek u toploj
se rastvori; ohladeni rastvor (l : 19) se uhvati u piktije gorkog ukusa. Dek-
strolihenin se rastvara i u hladnoj vodi. U lisaju jma i oko 2-3% cetrarina
iii cetrannske kiseline, oko 1% lihensterinske kiseline, ma!lo etarskog ulja,
gume, gvotda, seeera itd.

Upotreba. - Islandski lisaj odvajkada sluzi za hranu narodima kraj-
njeg Severa, Laponeima ,i Islandanima, a u medicini ocl kraja XVIII veka
kao amarum muci/aginosum (gorko sluzn9 sredstvo). Naroeito je krajem tog
veka bio u modi. UblaZuje kasalj. Tinktura, zbog svoje goreine, daje se pro-
tiv povraeanja i muke, osobito za vreme trudnoce. - Droga iz koje je od-
stranjena goreina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans
protiv ka~lja, promuklosti. Neki lekal'i ga preporuouju dijabeticarima u ob·
liku dijetalnog hleba. U narodu sluZi i protiv bronicnog proliva, kao tonik
i stomahik (dejstvo gorke eetrarne kiseline).

Daje se u obliku dekokta (10-25 g na ' 1.000), zelea, paste, tinkture
(30-50 kapil, praska (3-10 g) i sirupa .(30-100 g). a najce~ce wazi u sa-
stay grudnih cajeva.
Narodna Imena: bohinski mah, borjanski mah, ertenska trava, island-
ska pletika, islandska lihena, islandska mahovina, planinska mahovina, plu-
eni mah, pluenik, stitarka.