Page 353 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 353

354                                                                              LECENJE  B\UEM


               I.  PraSak  mlevenjem  lista:  1-2  g  u  toku  dana.
               2. Cai:  po  25  g  imele,  cveta  i  ploda  (zdrobljenog)  gloga  i  rastaviea  se
        pumesa,  pa  se 2  supene  ka~ike sme~e prokuva  10  minuta  u  400  g  vode, ostavi
        2  sata  i  popije  pola  izjutra,  a  pola  uvece  pre  jela.  Uvece  pojesti  2-3  cena
        belog  luka.
               3.  Cai  pro/iv  hrollicllog  nefrita  sa  hipertoniiom:  po  25  g  imele  i  ra-
        staviea ·i  50  g  brewvog  lisea  se  pomesa  i  upotrebi  kao  pod  2.
               4.  Vino:  20  g  sitno  zdrobljene  ·imele  drii  se  4  dana  u  1  litru  dobrog
        belog  vina  i  pije  3  puta  dnevno  po  I  casica  pre  jela.
               5.  Tinktura:  200  g  svde  imele  i  100  g  oCiScenog  belog  luka  isecka  se
        i  prelije  1  litrom  jake  komovice,  drii  10  dana  uz  cesce  muckanje,  ocedi,  is-
        cedi,  prof.illruje  i  pije  3  puta  dnevno  po  1  kaSika  pre  jela.
               Druga  narodna  Imena:  amelje,  veska,  visk,  viSce,  lepak,  mela,  melina,
        melje,  omela,  omelj,  himela,  hmelina,  hrastova  imela.





                                          INDIJSKA  KONOPLJA

                             Cannbis indica LamaTok -              Cannahinaceae


               Za  dobijanje  droge upotrebljavaju  se  vrhovi  zenske  konoplje  u  cvetu  sa
        zametnutim  plodovima  (Cannabinis  summitas).
               Na~a obicna  konoplja,  kudelja,  Cannabis  sativa  L.,  kOlja  se  u  Backoj
        i  okolini  Leskovca  gaji  kao  vaZna  tekstilna  industrij5ka  biljka  zbog  odlicnog
        v I a k n a  za  izradu  kanapa,  uzarije,  plal1l1a  i  drugog  tekstila,  verovatno  je
        poreklom  iz  Indije,  Persije  i  Kine,  odakle  se  5  vremenom  rasirila  po  celom
        svetu.  Konoplj-a  je vrlo  polimorfna  bhljka,  ima  mnogo  varijeteta.  Jedna  njena
        odlika,  koja  interesuje  farmakognoziju,  jeste  Ca.mabis  indica  Lamarck.  Ra·
        zJikuje  se  od  obicne  Ikonoplje  mnogo  vecom  sadriinom  narkoticnih  smola-
        stih  materija,  zbog  kojih  se  gaji,  najviSe  u  Indiji.  Vlakno  joj  nije  tako
        dobro  kao  u  obiene  konoplje.  Gajena  u  hJadnijim  predelima,  kod  nas  i  po
        visokim  planLnama,  indijska  konoplja  se  izmetne  u  obicnu,  postaje  inaktiv·
        na  ili  vrlo  slabo  aktivna.  Najbolju  drogu  daje  Bengal,  jer  je  tamo  gajenje
        konoplje  pod  strucnom  i  strogom  kontrolom  vlasti.  U  avgustu  se  seje,  a  u
        septembru  rasaduje  u  jaku,  duboku,  dobro  nadubrenu  zemlju;  zanje  se  fe·
        bruara  i  marta.  U  ravnici  biljka  naraste  2-3  m,  a  u  brdima  1-2 m  visoko.
               Indijska  konoplja  se  gaji  i  u  drugim  pokrajinama  Indije,  u  j.stocnoj
        Afrioi  (Zanzibar),  u  juinoj  Africi,  Tripolisu,  SAD  (Teksas)  i  dlUgde.
               ad  indijskc  konoplje  dobija  se  viSe  droga:

               1.  Bhang  se  dobija      5  use n j em  j 0  s  z e len e  konoplje.  Obicpo  se
        sastoji  iz  vrhova  stabljika  u  cvetu  sa  nesto  malo  !isea  i  ploda.  SlliZi  za  iz·
        radu  raznih,  vrlo  slozenih  opojnih  napitaka  mocenjem  droge  u  razblazenom
        aJkoholu,  sa  iIi  bez  dodataka  opijuma,  tatule,  duvana  (lutki,  mudra).  Pro-
        izvodi  se i liZiva  II Indiji kao afrodizijak.
               2.  Guniah,  (;anja  ihl  Guaza  je  jaea  vrsta  jer  sadrii  viSe  smole,  tako
        da  su  vrhovi  grancica  slepljeni.  DoJazi  u  raznim  oblicima.  Minisa  je  vrlo
        jakog;  jos  bolje  se  oseea  kad  se  droga  rastrlja  iii  zagreje.  Vrlo  je  opojna.
        Pu~i se  u  narocitim  lulama  u  Indiji.
   348   349   350   351   352   353   354   355   356   357   358