Page 353 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 353
354 LECENJE B\UEM
I. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana.
2. Cai: po 25 g imele, cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se
pumesa, pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode, ostavi
2 sata i popije pola izjutra, a pola uvece pre jela. Uvece pojesti 2-3 cena
belog luka.
3. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i ra-
staviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2.
4. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog
belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela.
5. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se
i prelije 1 litrom jake komovice, drii 10 dana uz cesce muckanje, ocedi, is-
cedi, prof.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela.
Druga narodna Imena: amelje, veska, visk, viSce, lepak, mela, melina,
melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.
INDIJSKA KONOPLJA
Cannbis indica LamaTok - Cannahinaceae
Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa
zametnutim plodovima (Cannabinis summitas).
Na~a obicna konoplja, kudelja, Cannabis sativa L., kOlja se u Backoj
i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog
v I a k n a za izradu kanapa, uzarije, plal1l1a i drugog tekstila, verovatno je
poreklom iz Indije, Persije i Kine, odakle se 5 vremenom rasirila po celom
svetu. Konoplj-a je vrlo polimorfna bhljka, ima mnogo varijeteta. Jedna njena
odlika, koja interesuje farmakognoziju, jeste Ca.mabis indica Lamarck. Ra·
zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smola-
stih materija, zbog kojih se gaji, najviSe u Indiji. Vlakno joj nije tako
dobro kao u obiene konoplje. Gajena u hJadnijim predelima, kod nas i po
visokim planLnama, indijska konoplja se izmetne u obicnu, postaje inaktiv·
na ili vrlo slabo aktivna. Najbolju drogu daje Bengal, jer je tamo gajenje
konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. U avgustu se seje, a u
septembru rasaduje u jaku, duboku, dobro nadubrenu zemlju; zanje se fe·
bruara i marta. U ravnici biljka naraste 2-3 m, a u brdima 1-2 m visoko.
Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije, u j.stocnoj
Afrioi (Zanzibar), u juinoj Africi, Tripolisu, SAD (Teksas) i dlUgde.
ad indijskc konoplje dobija se viSe droga:
1. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. Obicpo se
sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. SlliZi za iz·
radu raznih, vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom
aJkoholu, sa iIi bez dodataka opijuma, tatule, duvana (lutki, mudra). Pro-
izvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak.
2. Guniah, (;anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole, tako
da su vrhovi grancica slepljeni. DoJazi u raznim oblicima. Minisa je vrlo
jakog; jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. Vrlo je opojna.
Pu~i se u narocitim lulama u Indiji.