Page 360 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

JACUX. JAGORCBVlNA. JAGORCIXA ...
361

Primula elatior je slicna. ali je veta, raste po vlafnim mestima. evet
je slabijeg mir·isa. kao surnpor fut, a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno-
:lut krst. Korenje je mrkozuto, a u P. veris je svetloZuto.
Berba. - Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u
jesen. ociste od zernlje. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu
iii u zagrejanoj su~nici na 45-500.
Za§t1ta. - Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl.ika je kod
nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. Zbog
toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti va-
denje podzernnih organa. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eks-
ploataciju svakih 3-5 godina. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s
pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju.
Droga. - Rizorn je mrk, do 10 em dugacak i do 5 em debeo. Po t-
pun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. dugackim. lornljivim. tankim kore-
njem svetJ.ije boje. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka.
bela kora puna skroba (probati jodom), uzan, zut pojas sudovnih snopiea
i u sredini mala svetla srz bez skroba.
Droga ima slab, ali karakteristican miris: P. otficinalis na anason. a
P. elatior na metilni salicilat. SveZ ·koren je bez mirisa.
Uk usa je neprijat'nog .i Ijutog. slicnog ostalim saponozidnim dro-
garna.
Sastav_ - Ima 5-100/. sap 0 n 0 z ida; kolicina se koleba u vrlo
sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba
gocline. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. a
za druge u jesen ili pocetkom zime. jer tada imaju najvise saponozida. U
zivom. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. Ukoliko je koren lo~ije su-
sen i duze cuvan. utoliko postaje manje lekovit. Najbolje je izraditi lekove
od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle
toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve
saponozidne droge. Hemoliticki indeks je visok (do 7.000).
Jos nije poznat tacan sastav jaglike. Iz Zivog rizoma P. veris izolova·
ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v e-
r i n (primulaverozid). Pod utieajem enzima primverozidaze. primverin se hi-
droIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali·
cilne kiseline, a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi·
salieilne kiseline.
U saponozidu od P. veris ,ima p rim u I a - k i 5 eli n e a u P. elatior
e I a e i 0 r - sap 0 n 0 z ida. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne.
Primulae flos, evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima
oko 20/0. manje u evetnoj drki, a u krunici. pra~nicima i tucku ih nema.
U evetu ima i flavorlOida. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. Oni su prijatnog
mirisa na med i sladunjavog ukusa. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum
calycibus).
Primulae folium. list jaglike ima do 20;. saponozida.
U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e),
a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4,70;.) racunano na suvu drogu. U listu
·ima do 3 mg'/. karotena.
Upotreba_ - Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvr-
stan ekspektorans umesto americke senege.