Page 457 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

458 LECENJE BIUEM

Gajenje opijwnskog maka u svrhu dobijanja opijuma izvodljivo je sarno
u zemljama u kojima je toplo i su511o. Gajenje opijwnskog maka je pod dr·
zavnom kontrolom, kao i druge monopolske kulture, za razliku od uljanog
maka Cija je kullura slobodna.
Jesenji useI' je baJji od proleenog, jer daje veei prinos, otporniji je
prema boiestima i bolje i2.drii prolecnu su~u i druge nezgode. Seme iz obre·
zanih caura nije dobro za selvu, jer je delimicno izgubilo klijavost usled
poremecaja i smetnji pri sazrevanju duboko zarezanih caura. Za dobijanje
prvoklasnog semena za setvu ostave se na nJivi prvocvetne, najkrupnije i naj-
lep~e caure da potpuno dozru, pa se izmedu njih izaberu najpunije s naj-
bo.ljim semenom belicasle boje. Strogo stmcno odabiranje maka mora se
vrSiti svake godine.

GLAVICE OPIJUMSKOG MAKA. - RAZNI NACINI OBREZIVANJA CAURA
I. MAKEDONSKI 2. MALOAZlJSKI (TURSKI) 3. INDlJSKI NACIN

Mak je jeclnogodi~nja kultuma biljka. Seje se u oktobru iii februaru,
odnosno u martu, cim vreme dopusti i opasnost od mrazeva prestane. Seje
se sejai,icom, sam iIi pomesan s peskom, jer je seme vrlo S'itno. Seje se
cesto zajedno s repom, mrkvom iii kimom u redove na razmaku od 40 em.
Zemlja mora hiti vrlo sirna i u staroj snazi. Na I hektar potrebno je svega
oko 5 kg semena.
M a k v 0 lit 0 p lot u. Nije redak slucaj da mak »ozebe« i da se zbog
toga mora podsejavati iii, u najgorem siucaju, preorati pa sejati nesto drugo.
Kod nas se opijumski mak gaji juino od linije Sar-planina-KrajiSte,
dakle, u slivu reka Egejskog mora, najvise po rodnim njivama oko Vardara
i njegov,ih pri toka, dokle dopiru vetrovi i blaga sreclozemna klima. Glavna
mesta proizvodnje najboljeg opijuma su okolina Kavadara i Stipa, dakle,
najsuvlja i najtoplija mesta. Top I a, ·r a s t res ita, j a k a ina dub-
r e n a z e m I j a u s tar 0 j s n a z i daje mnogo vi~e opijuma i jos vge
semena. Ne treba ga gajili na slaboj, hladnoj, k;'seloj, teskoj i vialJJ10j zemlji.
Cmica i pladni recni nanosi su najbolja zemlji~ta. Predusev treba da bude
okapavina, bostan iIi grahorica. Duboko zimsko oranje i zaoravanje snega
je najbolje za na~e prilike, zbog redovnih prolecnih su~a i vetrova. Stajsko
dubre, po 100 do 200 kg superfosfata i KN0 povecavaju kvali'tet i kvanti-
3
tet prinosa za 50 / 0 i vi~e. Biraju se visoravni iii padine jugu okrenute, jer
0