Page 458 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

MAK
459

biljka strada od ranih jesenjih i poznih prolecnih mrazeva, hladnih zim-
skih vell·ova s visokih balkanskih plan ina, prevelike i dugotrajne suse, su-
visne kise, vlage i magle koja se ceslo nagomila u Ikotlinama i dolinama
(mrazista). Narocito za vreme 0 b r e z i van j a e a u ran e s m e bit i
vel r a, k i s e pa eak ni rose.
Kad usev nikne, proredi se (40 X 40 cm), oprasi 2-3 puta i, uopste bri-
zljivo obraCluje. Biljka u prolece, eim otopli, brzo izraste, bujno se poene
razvijal i, razgrana se i okiti vrlo lepim krupnim, kovrdzama, golim, tala·
sastim, srcbrnobelim iIi pepeljastim listovima. Cela biljka je srebrnastosiv·
kasla od vostanog pepcljka. Mak cveta u maju iii junu, sto zavisi od godine,
sorte, mesta, zcmljista i klime. Prolecni, jari usev cveta na 10-20 dana kas·
nije od jesenjcg. Biljka naraste do 1,5 m. Stabljika se grana t<llko da na jed·
nom struku ima 10 do 20 glavica, koje jedna za drugom postepeno sazrevaju.
Kada je mak gusto posejan, sitniji je i ~ma svega 1-2 sitne glavice. Za
10-15 dana precveta cela njiva. Tih zarkih dana, osobito pred vece, buru
i kisu, za vreme letnjih zapara i pripeka, s makovih polja se razliva opojan
i tdak miris svojstven maku.

Seje se mak s be l i m c vet 0 m, jer ova vrsta daje opijum s najve.
cim procentom morfina. Mak s plavi m i crvenim cvetom je jaci, kTupniji,
otporniji, daje vise opijuma i semena, aLi ovaj opijum ima manje morfina
i zbog toga se manje ceru. Gaj'i se kao uljevna biljka zbog semena.
Prinos i kvalitel opijuma zavhse od klime. Su~nih godina je manji pri·
nos, ali opijum ima viSe morfina.
Plod je caura raznog oblika: jajolika, kruskasta, spljostena ...

Po ce/oj hiljci ima mlecnih cevi s belim m lecnim sokom, ad koga po·
lice Olrovnosl cele bi/jke, jer se u mlecnom soku nalaze alkaloidi. Pri ada-
biran;u opijumskog maka Iraze se sorle sa Slo ;ace razvijenom mreiom mle·
cnih cevi (0:;00;"10 u caurama), sa Slo vise mlecnog soka, sa sio vise morfina
i Sla kmplliiim caura111a ko;e su »slepe«, tj. potpuno zatvorene, nemaju ot·
Yore, rupice na gornjem delu aspod zrakastog ziga.
Berba oplJurua. -- Po spoljasnjem izgledu, Ikonzistenciji i pipanjem
caure proizvodaei ocenjuju kad je n a j po v 0 I j n i j i t r e n u t a k z a
o b r e z i van j e, va den j e 0 pi j urn a. Obieno 10- 15 dana posle opada-
nja cveta, caura dostigne svoju maksimalnu veli6nu i tada je najsoenija. U
tom stadiju se ispod gla\'ice ; iznad prstenastog zadebljanja na 5tabljdci po-
javi 7uckast kolut sirine nekoliko milimetara. To je najbolje vreme za obre-
zivanje. eim caura poene zutiti, 5azrevati, oCvr~cavati i bivalli manje socna i
manje meka, vec nije dobra za obrezivanje, jer daje manje opijuma. U zrelom
Seme11L1 nema alkaloida. Zato je pogre~no miSljenje da je zrelo makovo seme
otrovno.
Po suncanom, potpuno suvom i ti110m vremenu posle podne, radnici
vieni tom poslu, »afiondzije«, os trim seei,vom, umo tanim u krpe ili u drvo
tako da sarno malo viri napolje, pl~tko obrezuju eaure. To su najce~ce sta-
ri brijaei, ::tileti, nazubljeni celieni nozevi i ·sl. Svaki kraj i svaka zemlja ima
Syoju vrstu pribora, naein obrezivanja, sakupljanja i prerade. Kod nq.s na- ·
eine jeda·n jli tri manje·viSe v 0 do r a v n a reza skoro ako cele glavice.
U Indiji nacine vi~e okomitih zareza, a 'U drugim zemljama nekoliko kosih
zareza. Vodonwno obrezivanje oko cele glavice je najbolje, jer tako se za·
sece najveci broj mlecnih cevi, najpouzdanije sprecava da sok ne padne na