Page 460 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

MAK
461

vrlo aromatiean, pa se i zbog toga mnogo ceni. Kad se rukom gnjeci, omek.
~a i da se mesiti kao testo, guma iii smola. Opijum je kisele reakcije.
Ma/oazijs!ci, turski, carigradski iii smirnski opijum sLiean je na~em, sa.
drii vi~e od 10"10 morfina, sarno nije tako cist, ima vi~e sastrugane pokozi.
ce od ('aure, vise deliCa lii,ca i vlage.

Z a medicin s ke svr he upotr ebl java se uglavnom
n a sma oa z i j sk i 0 p i j urn . . Ostali sluie za uziva!I1je.
l
Pre par ira n i 0 P I J urn. Opijum za uii.vanje: pusenje, zvakanje
i pice. - Kil1eski opijllm. - Najvise opijuma prolzvodi Kina. I pored toga
ga je donedavno uvozila. Za poslednjih sto godina u Kini se vodi privatna i
sluibena borba protiv uzivanja opijuma.

lndijski opijunl najvecim delom se izvozi, a manjim delom se u zemlji
potro~i, mnogo viSe za uzivanje nego za lecenje. U nekim pokrajinama gao
jenje je dozvoljeno, ali je ipak pod driavnim nadzorom.
Persijski opijul11 je slican nasem. Dosta je cist.

UPOTREBA OPIJUMA U NAUCNOJ MEDlClNI

Opijum se daje za lecenje nervnog sistema, cirkulacije, organa za di·
sanje i varenje i dr. Sluii kao ana/gelik (ublazava i otklanja bol), hipnolik
(uspavljuje) i sedativ (umiruje). Upotreba mu je cesta i raznovrS'l1a. Lekovi·
tost i otrovnost opjjuma poticu od njegovih alkaloida, u prvom redu mor·
fina, mnogo manje od kodeina, papaverina i ostaUh alkaloida. Kodein se
upotrebljava za ublazavanje kaslja. On je blaZe sedativno ~redstvo, manje
otrovan i uop~te manje skodljiv od morfina, jer ne izazi.va navi:ku.
Premda je morfin glavni d najaktivnijri alkaloid u Qpijumu, nosilac nje·
govih farrm kodinamskih osobina, ipak dejstvo morfina je drukCije od de·
lovanja opijuma, jer ostali alkaloidi u ovoj drogi pojacavaju ili slabe anal·
geticna, otrovna i druga svojstva opijuma.
Malo je droga koje su tako svestrano i temeljno proucene kao opijum.
Pantopon, Opial, Domopon, Opum concenlralum, Panopin ,i sUeni opijumski
preparatri imaju sve iii sarno pojedine alka'laide opijurna bez balastJllih materi·
ja, tako da im je dejstvo obieno brie, a i drukcije od opijuma. U novije
vreme sve se vise upotrebljava ova vrsta opijumskih lekova, jer su se u
praksi pokazali kao vrlo dobri. Na primer, pantopon sadrii sve alkaloide u
liku hidrohlorida pribliZno u istom odnosu kao u opijumu.

Vat nan a porn e n a i a pam e n a! - opijum i makove caure
smeju se upolreb/javali jedino i isklju{;ivo pod konlrolom lekara, a dobi·
j aju se sanzo u apoleci.

SASTAV OPlJUMA

U opijumu ima 26 alkaloida. Oni cine priblizno jednu cetvrtinu droge.
Nijedna druga droga nema toliko mnogo alkaloida kao opijurn. Oni su ve-
cim delom vezani na me k 0 n sku k i s e l i n u, a ostatak na sumpc.rnu
i mleenu. lma i m e k 0 n i na, laktona mekonske kiseline.