Page 462 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

MAK
463

pilal1je u KiTlli post"jaio je svake godine sve aktuelnije. Driavne vlasti su sve
ceSee morale intervenisati. Ipak su sve te mere bile prilicno biage, jer se
nije moglo predl'ideli ka,kva neman preli narodu. Tek kad je 1839. god. sin
kincskog cara naprasno umro usled trovanja opijumom, dvor naredi da se
zaplcni i unisti say opijum koji se bude nasao u Kantonu kod engleskih i
drugih ev\"opskih trgovaca. fstovrcmeno je zabranjen uvoz sve robe iz En·
gleske. Zbog ovoga docle iZl11cau Kine i Engleske do tzv. p r v 0 gop i j u m·
s k 0 g rat a. Neprijateljstva su trajala dve godine i zavrsila se kapituia.
cijom Kine i 842. godine: ugovorom u Nankingu Engleska dobi luku Hong.
kong i Kina se obaveza da otvori jos pet pristanista stranoj trgovini, da
plati veliku odstetu za unisteni opijum. Od 50.000 sanduka opijuma, koliko
je Indija izvozila u IGnu 1850. god., izvoz je porastao 1865. god. na 70.000
sanduka.
Dru g i opijumski rat (1857-1860) vodile su, pored Engieske,
jos i Francuska i Sjedinjene Americke Driave. I ovaj rat je Kina izgubila.
Ugovor 0 miru jo~ je teze pogodio K,nu: ustanovljena je eksteritorijalnost
stranaca, meClunarodnoj trgovin i su otvorena nova pI1istanista i jos mnoga
dl"Uga ponizenja dozive Kina. Da bi koliko-loliko spreCiia odliv zlata iz dr·
Eave, i sama Kina poce gajili opijumski mak i za kralko vreme poslade naj·
jaci proizvoaac opijuma na svelu. Dakle, sto bi se kod nas reldo »udri brigu
na veselje« .
Sva nastojanja pro5veeene i rodoljubive inteligencije, naroCito skolo-
vane omladine u Kini, mnogobrojne antiopijumske Iige sirom sveta, svetska
stampa, gnusanje i samih drzavnika na najvisim polozajima prema politici
svojih vlada prema Kini (govor Gledstona u engleskom paorlamentu 1848),
sve to osta uzaludno.
Pitanje opijuma i opiomanije je veoma krupno. Jedni ga puse, drugi
piju, a treCi ubrizgavaju sebi injekcije morfina, heroina i 51. Jedni ga uzi-
vaju da bi se bar trenutno oslobodili tuge i zalosti, sitnih svakidasnjih i kru-
pnih briga i nevolja. Drugi, opet, kao velika deca, imitiraju prve smatl'a-
juci da je moderno i otmeno sve to sto nije obicno i normalno. Treei traze
neko sredstvo za drazenje. I tako da.lje.
Svi se oni ubrzo zaglibe u blato i sljam i vise ne mogu natrag, no »te-
raju dok mogu.,, do konacne propasti, nima·lo »slavne otmene smrti«.
U pocetku, to prija1 no i neobicno raspolozenje postize opioman ma-
lin: dozama, a docnije postepeno se te doze moraju iz dana u dan poveea-
"ati da bi se moglu postiei isto raspolozenje. Pusac opijuma najpre gubi
volju, osetljivost, raZUIll, zatim se javlja hronica:1 gastroenteritis, tvrd zat·
vor (s10lice na 10--15 dana), posle cega dolazi jak dizentericni proliv i retko
mokrenje; u mokraei cesto dma belancevine. Javljaju se upala pluea, nepra-
vilnost i ustreplalost bila (pulsa), neuralgija, progresi.vno slabljenje, ruke i
noge drhte, lice pOlamni, oei su ispijene i upale, javlja se opsta utucenost,
tromosl, nemoc, nepokrctljivost, prerana ostarelost, moralna otupe-Iost i fi·
zicka nemoe (bolesnik mokri pod sebe) i najzad nastupa smrt zivog lesa.
Vojnicima je pre jurisanja pOlajno davan opijum u picu da bi poslali
svirepiji i nel1lilosrdniji. - NeIQi istonicari misle da kao Ara,pi hasisu, tako
Turc;:i opijumu treba da zahvale za svoje sjajne pobede i osvajanja. Pre
borbe vojnici su jeli opijum i usled toga su postajali hrabriji, neust-rasivij i,
sVirepl)l, »j unaci bez mane i straha«. Tvrde da oi u zemljJ pocetkom sva-
kog rata nestalo opijuma. Tako su, na primer, austrijske vlasti preko svo·