Page 466 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

467

malina, da mnogo voca testo preko leta propadne, jer ne moze sve da se
pojede, onda ima jo~ vi~e razloga da svaka doma6ica preko leta osu~i po
nekoliko kilograma malina za sv<rkog tlana porodice i da to tuva za zimu
i prvu polovinu proleca kad nema sveze hrane.

M a li n 0 v li s t (Rubi idaei folium) sadrfi tanina, flavonoida, vita-
mina C i organskih kiselina. Upotrebljava se protiv proliva i uop~ te kao ad-
stringens. Ulazi u sastav grudnih cajeva. Fermentiran list pl"ijamo miri~e,
slicno kineskom caju, zbog cega je ovaj eaj cesta slutio kao zamena kine-
skom caju. Ce~ce se daje sme~a fermentiranih listova maline, kupine, jagode,
ogrozda i ribizla. To su siTOtinjski iii ratni tajevi.
Narodna Imena: jagodnjak, mal·ina planinska, malinjek, maljuga, mura-
ga, plasmika, sunica, himper, crvena jagoda, crvena kupina, crlena kupina.

MANA

Pod nazivom »mana« podrazumevaju se razni slatki biljni eksudati. Ofi-
cinalna mana je na vazduhu osu~en sladak sok, koji curi iz povrec:!enog sta-
bla gajenog ernog iii malog j a se n a, Fmxinus omus L. var. rotundifolius
Oleaceae. To je drvo visoko 8-13 me tara.

RasprostranJcnost. - Naj vi~e ernog jasena ima u jumoj Evropi. U nas
ga ima ne sarno u Dalmaeiji nego i po ostalim ~umama Balkana. Na sever·
noj obali Sicilije se gaji (frasineti). Ona je glavni proizvoClac mane.

Gajenje. Berba_ - Crni jasen se sadi u dobru zemlju na rastojanju od
2 m, cesto i kao me~ovita kultura zajedno s masli'nom i kestenom. VaClenje
mane pocinje oko osme godine i traje desetak godina. Posle toga se drvo
odsece, pa se ostave izdanei, koji se kasnije eksp loata~u.
Zarezivanje pocinje u julu i traje do septembra. Odmah iznad zemlje
nacini se jedan \,odoravan dubok zarez do drveta. Sutradan se na 2 do 4 em
tacno iznad ovog nacini nova ozleda i tako svaki dan do vrha stab la, sve
dok traje susna se7.0na. Naredne godine ·se pocne opet 'odozdo, ali s druge
strane stabla. U zarez sc metne slamka, neko drvee iH se ni'~ta ne s tavi pa se
sok zalepi na koru kao smola. Najbolja droga se dobija za vreme lepih i to-
plih dana iz mladih stabala, u obliku eevi iH oluka (Manna cannulata). Ma-
11I1a commullis, M. pinguis je gumasta, zelatinozna, slepljena, tamna masa
testo sakupljena sa zemlje. 1z ozleClenog stabla curi nagorak mrko-i.ut sok,
koji plavo fluoreskuje, a su~enjem izbledi, pobeli, QCvrsne i izgubi gorcinu.
Svojstva. - Mamla cannulata, e e v as t a, 0 fie ina I n a man a do-
lazi u sU'Vim, belo-ruckastim kristalastim komadima, koi'i su dugacki do 15
em, a ~iroki 2 do 4 cm, malo izlebljena iii bezmalo pNZlma5'ti i zaobljeno
trouglasti. Mana i njen vodeni rastvor pokazuju plavu fluoreseenciju u ultra-
\'iolemoj svetlosti. Uk u sa je 5 I a t k 0 g, ami r i 5 a slabog, malo

na med.
Sastav. - U lOam 1ma oko 55.1. man ito I a iii man ita (u naj-
boljim vrstama ima ovog alkohola do 9(}<l/., a u slabim svega 300/0). 1ma oko

100/0 vlage, 20/0 glikoze, 2,5% fru'kloze, 6'>/. man 0 t rio z e, 12% man 0-