Page 50 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

50 LECENJE BIUEM

sastojaka (alkaloida), a sve ostalo (masno u1je, ugljeni hidrati i dr.), znaei
vBe od 99 / 0 svih sastojaka cine nelekovite, balastne materije. Sheno je i sa
0
mnogim drugim lekovitim biljkama.
Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta
i otkriveno mnogo lekovitih sastojaka raznih hemijskih grupa, ipak se
jo~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji
hemijski sastav nije poznat, a te biljke se ipak uspe~no upotrebljavaju u
medicini.
Istrazivaeki metodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godinu se sve
bne usavrsavaju, tako da se stalno otkrivaju nove materije, medu njima i
takve koje predsta\'ljaju pravu prekretnicu u medicini i farmaciji (vitamini,
hormoni, antibiotici, fitoncidi i dr.).

Sta su 10 alkaloidi, glikozidi (heterozidi), saponini, lanini, elarska ulja
i druge biljllc materije, nazivi sa kojima ee se citaoci u knji.zi slalno susre-
/ati?
Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. To su strueni, na-
ueni termini za delotvome sastojke droga. Posto se oni cesto i na mnogo
mesta spominju u ovoj knjizi, neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih
sastojaka, jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Pokusaeu da to
izncsem najjednostavnije, prosto, da bi bilo razumlji,vo svakom citaocu.

ALKALOIDNE BILJKE

Mnogi puse dLLvan. To .je sad moda. Puse j deca. Posle prvih cigareta
zaboIi coveka glava, neki povraeaju (osobito deca) , veCina gubi apetit, a du-
gogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati.
Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g li-
Sla. Nelti tome primesaju jos i bi'sta bunike, malo ameI1i.ake trave lobelije i
kineske trave efedre. Kad popuse cigaretu, biva im lakse.
Kad studenti spremaju ispite, avijatica'ri koji ne smeju zaspati na ka-
kvom dalekom napornom letu, oni koji treba da prevale kakav tezak put na
visokoj planini i, uopste, svi koji treba da podnesu kakav velik napor, piju
kafu ili caj. Ove droge okrepljuju, »jacaju tela i duh«. Oni koji zvaeu ko-
tiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor, ne oseeajuCi
teret, glad, zed i san. NoseCi na glavama ogromne terete desetine kilome-
tara, crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi,
ne zamore se, ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio
neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo.

U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. Od sta-
rosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. Starosedeoci
kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. Kasnije se
to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. Preskot (Prescott) je 1847. god.
zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogro-
man teret bez vidJjivih znakova umora, zahvaljujuei s talnom zvakanju ko-
kinog IiSea. Dotle, Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca,
a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. I danas, kao i pre mnogo