Page 52 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 52
52 LECENJE BlUEM
Kad covek oka~ljavi, traii od apotekara praskove kodeina.
Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine stetu u
zitu. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku.
Sve te, i jos mnoge druge biljke su otrovne i lekovite zbog toga sto
sadrie razne a I k a I 0 ide. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida,
od kojih je najvazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute, Co·
niwn maculalum). Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu, na misiju mo-
kracu. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida, a medu njirna je najvaz-
niji, najotrovniji i najlekovitiji - mortin. To je najvainiji opojni alkaloid.
U rnakovim caurama ima j kodeina, papaverina, narceina, narko/ina i jos
dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti.
Otrovnost i lckovitost velebilja, ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hi-
uscijamina, alropilla, skopolamina Ij dru~.
Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi,w. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog
alkaloida niko/ina.
Glavni lekoviti sastojak kate, eaja, lrole i matea jeste atlkWoid kotein.
Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alka-
loida kokailla. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alka-
loid kinin, a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih, manje vainih al-
kaloida (kinidin, cinhonin, cinhonidin ii dr.). OtrowlOst cemerike potice od
prolovera/rina, jervilla ~ drugih al.kaloida. Kad ozlediite rusu (Chelidonium
majus), jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Lekovitost,
otrovnost, ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina, hele-
ritrrina. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Jedie je ot-
rovan i lekovit, na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i'sutnog alka-
loida akonilina. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergo-
tamina, ergoloksina, ergomelrina i .dr.
Svi navedeni, i rnnogi drugi a'lkaloidi - njih viSe od stotilllu poznatih
i mnogo jos nepoznatih - nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine ku-
gle. Mnogi su veoma vazni lekovd. Sve su to supstancije slabo baznog, alkal-
nog karaktera, vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine, stavske,
opore materije. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska
konstitucija, fizicke, hemijske i fizioloske osobine. Neki se poeinju i polusin-
teticki proizvoditi u fabrikama lekova. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk u-
sa. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. Ali nisu svi podjednako tok-
sicni. I nisu sve gorke biljke otrovne, nui im gorcina potice jedino od alka-
loida. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke, i onih koje
su otrovne. Najva7.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Otuda
tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji.
Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. god. u jed-
noj pariskoj apoteci. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je
desetak drugih alkaloida. Danas ih je poznato vise od 500, ali se u terapiji ne
upotrebljavaju svi alkaloidi. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z
droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne
dobiju ciste, kristalne iii amorfne supstancije bele boje. Nikotin i koniin su
tecnosti. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu, a teze u vodi. Mi
imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju.
