Page 607 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

608 LBCBNJB BllJBM

SLACICA CRNA

Brassica 11igra K:och - Cruciferae

Mnoge biljke Ijutog ukusa i bez mirisa. kad se zvacu. otpustaju svoj.
slven Ijut miris koji draZi. gusu i pece. Ovo potite od senevolnih Hi sum·
pornih heterozida. koji se pod utieajem enzima m i r 0 z ina z e (m i r 0-
z in a) hidrolizuju na .redUJkeione secere i isparljive tecnosti ljutog mi·
risa koje drafe. izazivaju suzenje. a na .sluznici i kozi ervenilo. osecaj top·
line i plikove (kad se &truZe ren. secka luk. jede slacica i 51.). U maloj koli·
cini izazivaju ape!it. Senevoli imaju
ogromnu antimikrobnu moe (fiton·
cidiJ.

To su najeesce estri izotiocija'
novodoniene kiseHl!1e: S=C=NH. Giav·
ni predstavnik senevolnih aglikona je
etarsko ulje dobijeno od samlevenog i
fermentiranog (u pris ustvu hladne yo·
de) 'semena erne slacice destilacijom
5 vodenom paramo Aetheroleum Sinapis
nigrae. kQje se sastoji od 3!li·lsenevola
iii alil·izo·tiocijanida.

Senevolnih heterozida ima u mno-
gim biljkama. pogotovu onim iz poro·
dice Cruciferae. zatim Resedaceae. Cap-
paridaceae. Tropaeolaceae. Papayaceae
i dr.

Sin.i g ~ 0 z i d Hoi siJ1'igriJIJ. je se·
nevo~ni heterozid koji je prvi izdvojen.
Pod uticajem enzima mirozinaze. koja
se nalazi u odvo j enim ee1ij ama u seme·
nu slacice. sinigrozid se razlaze na gli·
kozu. alilsenevol i kalijum kiseli sulfat.
Gotovo svi senevoli su lako isparljivi i
zbog toga deluju ·revulzivno. lokalno
"'. drafe. osim senevola 5 ina I b 0 Z ida
~ (bele slacke) koji je vrlo malo is-par·
CRNA SLACICA ljdv i zbog toga ima slabo revu\2li·vno
dei-stvo.
Gajenje erne slaclce. - Slacica se gaji. a raste i divlja i poludivlja bez·
maIo po oeloj Zemljinoj kugli. Slaciea je jednogoclgnja bHjka. v.isoka do I m.
Cveta sitnim zutim evetovima od maja do avgusta.
Crna slacica je dan3!S prava kulturna bilj:ka. Gaji ·se u znatnim kolici.nama.
narocito u Holandiji. Indij.i. SSSR41. SAD. Ita1ijd. Nemaokoj. Francuskoj. a
kod nas najvise u Vojvodini. Holandija proizvodi najbolju slacicu. Indija i
JubJoafricka Unija su u novije vreme najveCi konll!Urenti evropskoj drogi.
Na Istoku. naroOito u SSSR-u gaj.i re Brassica juncea (L.) Czem . i
prod3!je pod ;jmenom ruske m ~3!reptanske slacice za izradu etal'skog ulja
i »siacice« (moutarde, Senf).