Page 65 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 65
UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE
65
Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima, gumama I pektlnlma. - Upotreba
guma, sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na nji-
hovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i kolo-
idne, pihlijasfe, viskoZl1e teenosti, ielea. Deluju Ikao blagi i ne~lrod.ljivi lak-
sallsi, jer mebanicki aktiviraju peristaltiku ereva, po~to u erevima bubre i
tako svojim volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete, ~to je od zna-
caja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). Vlaieci sluzokozu ereva,
biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini, ka-
ragen, agar, seme lana i sitne bokviee), jer unutra~nja povr~ilna ereva postaje
skliska .i kao da je )'podmazana«. Upijajuci vodu, laminarija desetostruko
nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zilavost (viskoznost), 2lbog cega se ko-
risti za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak~eg va-
denja stranih predmeta.
Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. SvojoOl visko-
znoscu, dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore, osobinom da na sluzokozi
obrazuju ncprekil1ut film, ISlu~ pokrivaju, oblaiu i stite sluzokoiu ublazu-
juci razna zapaljenja, zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale
u medieini za lecenje upala sluzokoze usta, zeluea i oreva, protiv raznib ka-
tara i proliva (salcp, beli i erni slez, jabuke, dunje i dr;).
Kao sredstvo la vlaienje ;i omekSavanje, sluzi se 'kori:SJte za lecenje ka-
tara organa za disanje J zdrela, kao i za lak~e iskasljavanje.
Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pokri-
vaju«, maskiraju Ileprijatan ukus lekova, sluze kao izvrsni emulgatori, a
neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje, Hibiscus esculentus L.) predlagane
kao zamene za krvl1u plazmu, jer imaju svojstva slicna .dekst·ranu«.
U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta, pilu-
la, emulzija i drugih lekova. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj indu-
striji, koja je, uostalom, i . glavni potro~ac guma.
TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA
Hrastova, cerova, jasenova, orahova d druge kore ~eg drveca i voca
stezu usta kad ih zvacete, oporog su ukusa. Musmule, divlje kruske, jabuke
i drugo divlje voce, dunje, siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog uku-
sa. Zbog te oporosti razni bi.Jjni organi upotrebljavaju se za ~tavljenje koze,
za bojenje i za lek. Njihova oporost J lekovitost poticu od tih ~tavskih ma-
terija, koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. KUlllarion, hajdu{;ka Imva, ruzin
evet, opore jabuke, Ollada hrastova kora, koren trave od srdobolje (Tonnen-
I ilia), koprivin list, orahove ljuske, kora i list, sisarke sa hrasla, koren od
srcenjaka, plodovi borovniee, dunja, oskoru~a, ro~cic i ramo drugo oporo
biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva, srdobolje, za bde zarasCi-
vanje rana, protiv opekotina, uboda, ujeda, za jacanje i '51.
Droge s fenolskim jedinjenjima. - U bi'Jju ima ,razlicitih fenolskih sup-
stancija. Neke su slobodne, a neke vezane na razna druga jedinjenja. Mor-
fin, cefelin, psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju <i fenolske funkcije. Najti-
