Page 68 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 68
68 lECENJE BIUEM
aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l.ivih organiZllma.
Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme.
Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove, ka-
sice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti, ne znajuei za hemijski sastav tih
prirodnih lekova. M: .i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne
poznavajuei im hemizam.
Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju
biohemije bilja veliki napredak. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikro-
bima unelo je jos viSe svetlosti. Veliki i brzi uspesi u terapij.i privremeno
su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uopste
bilja sa hlorofilom. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmako-
dinamije bilja obraca sve veea paznja. Laboratorijski je prouceno nekoliko
hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje
ne bi imale bar ,izvesne mini maine antibioticne osobine. Dokazano je da an-
tibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer, etarska ulja) vee
i mnoge neisparljive materije, osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja,
da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svoj-
stva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca, kao sto su na-
sledne osobine, klima, mesto, insolacija, temperatura, podloga i dr. Prouca-
vano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorgani-
zme, na viruse, bakteriofage, na nize i viSe bilje, na domaee i laboratorijske
zivotinje i na coveka. Ti ogledi u humanoj, velerinskoJ i biljnoj medicini
dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih
radova da nastave i produte zapocete ogle de, tako da su antibakterijski sas-
tojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu.
lake se 0 titollcidima (B. P. Tokin je 1928. god. dao naziv fitoncidi an-
timikrobnim materijama v,iseg bilja) jos prilicno malo zna, a pogotovu 0 nji-
hovoj hemijskoj konstituciji, ipak se vee do sada moglo utvrdi.ti da izmedu
klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. Tako, pored ostalog, po-
stoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja
i klasicnih antibiotika. Osim toga, i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma
srodan.
Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka, a za lek
koji se daje u obliku injekcije (dakle, i antibiotici) da in-vivo sacLLva (tera-
pijske) osobine I,oje je pokazivao in-vitro. Odmah treba pri'ZIlati da najaktiv-
niji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svoj-
stva hoad u k.rvi dodu u dodir sa enzimima j);j nekim dntg;im antagonisti-
rna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada pro-
pali. Kad se .ima u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode
bilo mnogo muke, onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi
pojaviti i fitoncidni preparati.
ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI
lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi,
koje je dao Tokin, ipak, ni na Zapadu, a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije
jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. I sam
