Page 66 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 66
66 LECENJE BIUEM
picnija i najrasprostranjenija polifenolska jedinjenja su tanini. Salicilna, gal·
na i neke druge kiseline, floroglucinol, hidrohinol, razni an trahinonski de·
rivati i mnoge druge prirodne supstancije, koje su same po sebi lek iii ulaze
u sastav raznih lekovitih preparata, takode imaju fenolske funkcije. Euge·
nol, timol, karvakrol i mnogi drugi mirisni i lekoviti saslojci raznih elarskih
ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grade heterozide (arbutozid, rnetilar·
butozid, salikozid i dr.), smole (rezina·tanoli) i dr.
Polifenoli kao redukcione supstancije imaju antioksidaciona svojstva i
tako u biljnoj celij-i imaju izvesnu zastitnu ulogu. Antioksidaciona svojstva
raznih fenola su !·azlicila. Najizrazenija imaju hidrohinol, pirogalol i piro·
katehol.
Fenoli sa alkalijama daju u vodi rastvorljive fenolate. Sa ferisolima daju
bojene reakcije (najcesce play .ili zelen talog). Imaju slabija iii jaca anti·
septicna svojstva.
TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni, antihelmin·
ticni) sastojci tlmijana, maj,kine dusice, cubra, vranHovke i nekih drugih
biljaka iz porodice usnatica. Od anetola poticu prijatan sladak ukus, bIag
miris i lekovitost ulja od moraca .i anisa. Salicilna kiselina se cesto nalazi u
obIiku mirisnih estara iii heterozida. Pirokatehol je vezan u obliku hetero-
zida u raznim vrbama, topoIama i drugom oporom drvecu·. Eugenol je gla·
vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. Hidrohinol je glavni
lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea, gde se nalazi u obliku heterozida ar·
butozida i metiIarbutozida. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim
drogama deluju kao anthelmintika; floroglucinoI je vezan i u mnogim tani·
nima i heterozidima. PirogaIoI i eIagna kiseI.ina su sastojci »pirogalnih tao
nina«.
Taninske: opore, stipticne iIi adstringentne droge. - Tanini iii stavske
materije su polifenolna, bezazotna, slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog
porekla, koja imaju izvesna zajednicka organolepticka, fizicka i hemijska
svojstva: oporog ukusa, slave koiu, laloie soli Idkih melala i vec5inu alka·
loida, sa feri·solinta daju plave iii zelene, a sa hromalima smetle laloge. Na·
ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi·
njenje. To je vise jedan zbirni organolepticki, tehnicki naziv zadrZan do da·
nas, kao sto je i ime etarskih ulja, smola, saponozida i drugih supstancija,
hemijski takode vrIo heterogenih.
S belancevinama (npT., sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih, cia·
juci nerastvorijivo, nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu·
bri (princip stavIjenja koza). Na ovom principu se osniva i kvantitativno is·
pitivanje tanina .pomocu nestavljene koze u prasku, izrada tanalbina od tao
nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. Vecina za-
jednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri·
sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima.
Upotreba taninskih droga. - Taninske droge sluZe za proizvodnju ta-
nina i za lecenje. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. U medicini
se za ·sada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina
je drukcije od delovanja taninsk·ih droga, jer u biIjnim organima osim tao
nina ima i mnogih drugih sastojaka. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo
