Page 69 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 69
UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE 69
Tokin, radeCi u pocetku s belim lukom, borom i drugim biljnim materijalom
koji ima etarskog ulja ,iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne is-
parljive materije koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na obicnoj tem-
peraturi, smatrao je da su fitoneidi isparljive supstancije. Tek kasnije, i To-
kin i mnogi drugi istrazivaci primetge da neke biljke imaju antibioticna svoj-
stva iako u njima nema etarskih ulja iii drugih isparljivih materija, kao smrv-
Ijen svez list hrasta, breze, bozura, topole, erne ribizle itd. Na primer, ako
se simo iseeka i zgnjeci list breze (Betula) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3
mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane
protozoe, one blvaju ubijene vee posle 20-25 minuta. IIi ovaj drugi primer:
kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena lubenicarke (Sal1guisorba offi-
cinalis L., biljka koju nasi planinei upotrebljavaju protiv ujeda zmije), iz-
vadenog u jesen, ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svojstva prema Salmo-
nella paratyphi A i B, Ebertovom bacilu dizenterije, i to u toku od svega
nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO.
Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktiv-
nost ako im se odstrani etarsko ulje. Na primer, kad se nacini kasiea od
svcie rut vice (Rilla graveolens L,) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s
vodenom parom, primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada, sto znaci
da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakterijskih sastojaka.
- Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi.
ISPARLJIVI FITONCIDI
Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. Nesumnjivo je da
prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i
da svaki lekar mora racunati stirn. Medutim, u novije vreme, od otkrica an-
tibiotika, obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raz-
nih mirisnih biljaka, osobi,to nji'hovih etarskih ulja. Aromaterapija u Zapa-
dnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na
cksperimen talni m ispi ti van j ima.
Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek odu-
vek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«, profilak-
ticnu moe, osobito protiv zaraznih bolesti, za vreme velikih epidemija kuge,
kolere, tifusa i drugih. To sc vidi i ,iz cinjeniee sto je covek to mirisno leko-
vito bilje poceo gajiti. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisep-
ticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana, karanfilie i sanlalovo
drvo u Aziji itd.), etarskih ulja (Arapi, a zatim drugi narodi), raznih aroma-
ticnih (mirisnih) smola (tamjan, izmima i dr.) i balsama. Anticko konzer-
v.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi
raznih mi-risnih sastojaka biljaka. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 ste-
rilnosti i stel"ilizaeiji namirnica, covek se borio s velikim teskoeama da kon-
zerviSe, sacuva namirniee, osobito meso. Do Pastera, covek je solio, dimio
i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom, dakle, etarskim uljem
treba, pre svega, da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insekti-
fugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namir-
niea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata.
