Page 70 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 70
70 lECENJE BrUEM
Poslednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakterio-
staticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka, dakle, njihovih is-
parJjivih sastojaka. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravda-
nost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i ku-
rativne svrhe. Uostalom, nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. god.) pro-
ucavanjem antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja, pre svega etarskih
ulja borova i drugog ernogoricnog drveea, a zatim belog, ernog i nekih dru-
gih vrsta luka koj i hidrolizom daju isparJjive antibakterijske sastojke. Tek
poslednjih godina obraca se veea paznja i na proucavanje antibioticnih ma-
terija koje ne velre.
Biljke sa sumpornim jedinjenjima, tzv. senevolima. - Ljutina i leko-
vitost bele i erne slaciee poticu od senevola. Svi senevoli, isparljiv,i i neispar-
Ijivi, sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. Ren je lek zbog istog sas-
lojka, afiHwt..iooijanida, koji se nalazi u crooj slacioi, gorusiai, rotkVd i mno-
gom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ciju zastitnu moe
gotovo svi narodi imaju tako veliko poverenje. Proucavajuei komparativnu
(uporednu) etnomedieinu raznih naroda, epoha i kontinenata, do!azi se do
zanimljivog zakljucka da su, isto kao i danas mi, nekad Rimljani, Grei, Ki-
nezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog uku-
sa, smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama, a po-
go(ovo u vremenima velikih epidemija.
Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne osob~ne.
Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. Industrija ga
je nazvala tromalit_ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnegativne i ba-
kterieidnu moe na grampozitivne bakter,ije, cak i u razblazenju 1 : 1,000.000.
Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disanje i mokrenje, a drago-
ljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. Osim drago-
ljuba, u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke
iz iste porodiee, jer i one imaju zastitnu moe.
Neosporno je da su ,riajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske
materije i osobine belog luka (Allium sativum L.). Iz njega je dosad izolo-
vano nekoliko isparljivih fitoneida, medu kojima najveeu antibioticnu moe
irna alicin.
Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85.000 do 1 : 125.000
prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. Jedan mHigram (mg)
alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina.
Osim alieina, upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog
luka, kao sto su alizatin, garlic in, sativin i drugi, ali je njihova antibioticna
moe znatno slabija.
Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog
sastava raznih vrsla luka, ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka.
Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna, a drugacije sa-
mlevenog luka, njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimat-
skom hidrolizom, a zatim osusenog luka u prahu itd. lake alicin ima tako
sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva, on nije mogao dobiti
neku siru primenu u terapiji, jer je otrovan, pogotovu ako se daje paren-
leralno (u obliku injekcije). To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru-
