Page 70 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 70

70                                                                               lECENJE  BrUEM


                 Poslednj ih  dvadesetak  godina  eksperimentalno  je  dokazano  bakterio-
          staticno  i  bakterieidno  dejstvo  mnogih  mirisnih  biljaka,  dakle,  njihovih  is-
          parJjivih  sastojaka.  Na  taj  naCin  je  :  naucnim  metodima  dokazana  opravda-
          nost  vekovne upolTebe  izvesnog mirisnog  bilja u  zastitne  (profilakticne)  i  ku-
          rativne svrhe.  Uostalom,  nauka 0  fitoneidima  je i  poeela  (oko  1928.  god.)  pro-
          ucavanjem  antibioticne  m06i  isparljivih  sastojaka  bilja,  pre  svega  etarskih
          ulja  borova  i  drugog  ernogoricnog  drveea,  a  zatim  belog,  ernog  i  nekih  dru-
          gih  vrsta  luka  koj i  hidrolizom  daju  isparJjive  antibakterijske  sastojke.  Tek
          poslednjih  godina  obraca  se  veea  paznja  i  na  proucavanje  antibioticnih  ma-
          terija  koje  ne velre.


                Biljke  sa  sumpornim  jedinjenjima,  tzv.  senevolima.  -                Ljutina  i  leko-
          vitost bele  i  erne slaciee  poticu  od  senevola.  Svi  senevoli,  isparljiv,i  i  neispar-
          Ijivi,  sluze  odavno  kao  antiseptiei  i  konzervansi.  Ren  je  lek  zbog  istog  sas-
          lojka,  afiHwt..iooijanida,  koji  se  nalazi  u  crooj  slacioi,  gorusiai, rotkVd i mno-
          gom  drugom  bilju  koje  nam  sluzi  kao  hrana  iii  zacin  i  u  ciju  zastitnu  moe
          gotovo  svi  narodi  imaju  tako  veliko  poverenje.  Proucavajuei  komparativnu
          (uporednu)  etnomedieinu  raznih  naroda,  epoha  i  kontinenata,  do!azi  se  do
         zanimljivog  zakljucka  da  su,  isto  kao  i  danas  mi,  nekad  Rimljani,  Grei,  Ki-
         nezi  i  drugi  narodi  mnogo  cenili  kao  »zdravu hranu« presno  bilje  ljutog  uku-
         sa,  smalrajuci  10  kao  najbolju  predohranu  i  u  normalnim  prilikama,  a  po-
          go(ovo  u  vremenima  velikih  epidemija.

                Svi  sencvoli  irnaju  jace  iIi  slabije  antibioticne  osob~ne.
                Iz  lista  dragoljuba  dobijeno  je  sumporno  etarsko  ulje.  Industrija  ga
         je nazvala  tromalit_ Ima  veliku  bakteriostaticnu  moe  na gramnegativne  i  ba-
         kterieidnu  moe  na  grampozitivne  bakter,ije,  cak  i  u  razblazenju  1 : 1,000.000.
         Tromalit  se  upotrebljava  za  lecenje  organa  za  disanje  i  mokrenje,  a  drago-
         ljub  u  iste  svrhe  kao  salata  od  svdeg lisea  kao  dijetalna  hrana.  Osim  drago-
         ljuba,  u  Nemackoj  se  pocinju  upotrebljavati  u  obliku  salate  i  druge  biljke
         iz  iste  porodiee,  jer i  one  imaju  zastitnu  moe.

                Neosporno  je  da  su  ,riajvise  i  najpolpunije  proucavane  antibaktedjske
         materije  i  osobine  belog  luka  (Allium  sativum  L.).  Iz  njega  je  dosad  izolo-
         vano  nekoliko  isparljivih  fitoneida,  medu  kojima  najveeu  antibioticnu  moe
         irna  alicin.
                Antibakterijska  moe  alicina  ide  od  razblazenja  1 : 85.000  do  1 : 125.000
         prema  grampozitivnim  i  gramnegativnim  bakterijama.  Jedan  mHigram  (mg)
         alicina  odgovara  oko  15  internaeionalnih  jedinica  penicilina.

                Osim  alieina,  upotrebljavaju  se  i  neki  drugi  preparati  dobijeni  iz  belog
         luka,  kao  sto  su  alizatin,  garlic in,  sativin  i  drugi,  ali  je  njihova  antibioticna
         moe  znatno  slabija.
                Premda  je  poslcdnjih  godina  mnogo  radeno  na  proucavanju  hemijskog
         sastava  raznih  vrsla  luka,  ipak  se  jos  ne  poznaju  svi  sastojei  ni  belog  luka.

                Potrebno  je  naglasiti  da  je  drugacije  dejstvo  alidna,  a  drugacije  sa-
         mlevenog  luka,  njegovog  etarskog  ulja  i  raznih  proizvoda  dobijenih  enzimat-
         skom  hidrolizom,  a  zatim  osusenog  luka  u  prahu  itd.  lake  alicin  ima  tako
         sirok  spektar  anlibakterijskog  i  fungicidnog  dejstva,  on  nije  mogao  dobiti
         neku  siru  primenu  u  terapiji,  jer  je  otrovan,  pogotovu  ako  se  daje  paren-
         leralno (u obliku injekcije). To isto  vazi  i  za  sve os tale preparate belog i  dru-
   65   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75