Page 677 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

SAFRAN

Crocus sativus L. - Iridaceae

Safran je dugovecna bi1jka. Iz okrugle, cvrste, krtalaste lukovice izbija
najpre nekoliko duguljastih Jistova, a zatim u njihovoj sredini 2-3 vrlo lepa,
krupna, I j ubi cas t a cve.ta. U cvetu se v.idi zut tucak sa tri krupna crvena
ziga. Cveta u jesen. Ima viSe botanickih i trgovackih vrsta safrana.

Rasprostranjenost. - Ne zna se tacno geografsko poreklo safrana. Odav-
no se gaji u Persiji (Iranu), Indiji, Maloj Aziji. Oda.nde je prenesen u Evropu,
gde se gaji u Spaniji, Francuskoj, Grckoj, SAD i drugim zemljama.
Gajenje, berba. - Safran se rasaduje sredinom leta u dobru sitnu zem-
lju na rastojanju red od reda oko 18 cm, a struk od struka 1-2 cm. Sa 1 hek-
tara prve godine se dobije svega oko eetvrt kilograma droge, druge godine
oka 7 kg, trece do 20 kg, a cetvrte do 12 kg. Devedeset do &to hiiljada cvetova
daje svega do 5 kg sirovog safrana iIi 1 kg droge. Gajenje i branje safrana
je vrlo pipav posao. Iziskuje mnogo pafnje i strpljenja i uz to vrlo jevtinu
radnu snagu. Nekadasnje vel ike plantafe safrana postepeno nestaju otkako
su nacinjene mnogo jcvtinije veStacke boje. Nekad su bil·i na glasu austrijski,
ruski i persijski safran. Danas ga proizvodi jedino Span.ija i Francuska. ad
1942. godine gaji se i u Rumuniji. Gajenje nije viSe rentabilno, iako je i danas
safran skup.

Droga. - Upotrebljavaju se zigovi (Croci stigmata) . ani su t r 0 k r a k i
i nasadeni na koncastom tucku; dugacki su 2-3 cm, malo povijeni, c e vas t i,
naviSe se postepeno lev-kasto sire tako da Sll pri vrhu siroki 3~ mm. Po obodu
su s,i-tno zupcasti i zuckasti. Potpuno osuseni zigovi su kmt4, lomljivi, goIi, po-
malo masno sjajni i tamnocrvene boje. Droga se sastoji od pojedinih zigova
(austrijski safran) iii su zigovi u vezi sa malim delom -tucka (francuski safran).

Saf.ran je higroskopan {privlaci vlagu), posebnog m i r ·i s a i nagorkog,
poma.\o Ijutog i aromaticnog uk usa. Pljuvacku boji zutonarancliasto; 0,01 g
s a f ran a 0 b 0 j i z u tot r iii t r a v 0 d e.

Sastav. - Safran sadrli crv.enu bojenu materiju glikozidne prirode k r 0-
c i n iii pol i h r 0 i t, zatim bezbojan, kristalan, gora'k glikozid pi k r 0-