Page 684 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

SUMSKA JAGODA
685

Za lek se upotrebljava k 0 r e n, rec1e plod i I ~ S t ovih vrsta roda
Rumex:

Stav~li, plal1inski stavo/!, ~tav8rrllj, ,ravent - Rumex alpinus L.
Konlst.ak, ~tavolJ, stavelJ - R. acutus L., R. obtusifolius L.
Stavoll, vodeni ~taval.i , kOl1lj~tak, sCav1ika - R. aquaticus L.
Vodeni konjstak - R. hydrolapathum Huds.
Stavall, stavlje - R: sanguineus L.
Staveli, poljs.ko zelje - R. crispus L. i drugi.
U SVlm organima, a n~jvge u korenju svih vrsta ima roanje iii vg e
(do 1"/.) antrahL/1ons~lh derJvata, zbog cega su upotrebljavani za urec1ivanje
st?h~e. Kao laksansl su napusteni, jer sadrle i tanine, jectinjenja opora,
st~p~ena, razne stavske. materij: (orud im i opsti naziv . stavolj. i s.J.) koji
deluJu suprotno, stezu 1 zatyaraJu, taka da sprecayaju lakisantno dejs tyo an-
trahinona. Za Jecenje proliYa, zatYora, preterane menstruaoije, maJOikrvnosti
i drugih bolesti danas se ·koristi drugo bi1je.

SUMSKA JAGODA

Fragaria vesca L. - Rosaceae

Trajna mala zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Rizom je crn, razYijen,
yaljkast i manje vge kos; iz njega izbijaju stabljike, li5toyi i do 40 cm du-
gacke, po zemlji polegle yreze iii lozice (stoloni) pomocu kojih se Jagoda
razmnozaya. Stabljike i lisne dr~ke su retko dlakaye. Listoyi su na dugackim
dr~kama, trodelni, na nalieju svilasto dlakayi i po obodu zupcasti. Cvetovi su
beli, dosta l5itni, nezni, udrui.eni na vrhu dugacke drSke u cimozne cyasti.
·
Oel c\'eta postaje soena ukusna Uagoda, neprayi plod nastao uglaynom od cye-
tiSta. Cveta od aprila do jula.

RasprNltranjenost. - Raste svuda, a najvi~e po planinskim sumskim
pOlarBtima i krcevinama gde mestimieno gradi mirisne cilime, do 1.600 m
nadmorske visine.
Gajenje. - Moze se gajiti kao i pitoma Jagoda sadenjem oziJjenih yre-
za, najrbolje krajem leta iii poeet'kom jeseni, cim padne dobra jesenska kiSa.

Droga. - Rizom, list, traya u . cyetu i zreo plod '(Fraga~iae rhizoma, fo-
lium, herba et fructus). Jagoda dugo cveta, taka da i berba nadzernnih del ova
dugo traje, sye dok cyeta. Rizom se yadi u jesen ill rano u prolece, opere,
oeisti i brzo osu~i. List, a pogotovu rizom je vrlo opor zbog obilja tanina.

Sastav. - U rizomu ima oko loo/. katehinskog tanina, slienog onom u
kina-kori. Tanin se nalazi u vidu heterozidnog kompleksa kojl se hidrolizom
razlaze dajuci ~ecer .i fragarin, supstanciju slienu kina-crvenilu. U rizomu je na-
dena i materija sliena kina-vinu, malo galotanina, tritenpena i pentozan.a. - U
J.istu ima elagnog tanina, flavonoida, malo etarskog ulja prijatnog' miri'sa na
limun i vBe ad 220 mg vitamina C.

Upotreba. - Rizom je tipiena taninska droga cije je dei-stvo slieno
sreenjaku i travi od srdobolje i maZe ih zameniti (v·id. Tormentillae e/ Bis/o-
r(ae rhizoma). Prisulltvo tan ina i flavonoida u listu objaSnjaya uspe~nu upo-
trebu protiv proliva, dizenterije, raznih reludaeno-creynih zapaljenja, a spa-