Page 94 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 94

94                                                                               LECENJE  B1UEM


                S veze  bilje  i  biljl1i  sokovi  sadrze  prirodl1e,  11epromel1 jel1e  komplekse
         svih  lekovitih  malerija:  alkaloide, heterozide,  saponine,  enzirne, vitamine,  pro-
         vitamine,  fitoncide  i  mnoge  druge  poznate  i  za  sada  jos  nepoznate  farmako-
         dinamski  ak tivne  ma lerijc  "aine  za  profilaksu  i  terapij u.  Zbog  toga  se  sma·
                                                                1
         tra  da  lekovi  proizvedeni  od  svezeg  bilja  imaju  najbolju  perspektivu  i  da  ce
         farmaceutska  induslrija  u  skoroj  buducnosti  biti  usmerena  u  tom  pravcu.
               Sokovi  iscedel1i  iz  sarnlevenog  svezeg,  tck  uzabranog  lekovi tog  bilja  sa-
         drie sve  lekovitc  sastojke  biljke  i  zbog  toga  je  to  farmaceulski  oblik  koj i  os-
         vaja  terapiju.  Pretpostavlja  se  da  ce  i  ovi  sokovi,  slicno  voenim,  u  skoroj
         buducnosti  osvojiti  ukus  potrosaca,  jer  su  oni  najp·rirodniji  oblik  leka.  00-
         macinstva,  razume  se,  mogu  koristiti  sarno  one  cime  raspolazu:  mlin  za
         meso,  sokovnike,  presc  i  sl.  Mora  se  raditi  pazljivo  i  cisto.  Dobijene  sokove
         razliti  u  male  ciste  suve  bocice  j  cuvati  na  hladnom  mestu,  najbolje  u  frii i-
        deru.  Za  duzu  upotrebu  bocice  sa  sokovima  mogu  se  pasterizovati  zagreva-
                                    o
         njem  J  sat  na  70-80 C.  Treba  ih piti  bez  ikakvih  dodataka,  osobito  one  koji
        se  trose  pre  jela,  a ' one  posle  jeJa  moze  svako  prema  svom  ukusu  zasladiti,
         ali  sarno  neposredno  pred  upotrebu.

               Rezal1e  drogc  se upotrebljavaju za  spravljanje lekova.  U  preduzeeima  za
         proizvodnju  i  promet  lekovitog  bilja  postoje  seckalice  raznih  tipova.  Droge
        se  rezu  na  razlicire  nacine  i  u  raznim  duzinama,  od  nekoliko  milimetara  do
         vise  santimetara.  Diljari  moraju  0  tome  voditi  racuna,  jer  otkupna  biljarska
        preduzeea  imaju  standardne  propise  0  duzinri  izrezane  droge.  Za  spravljanje
        cajeva  u  domaCinstvima  droge  treba  rezati  neposredno  pre  upotrebe,  najjed-
        nostavnije  ostrim  nozem.  Ukoliko  se  droga  sitnije  izreze,  utoliko  ee  caj  biti
        bolji,  jer  ee  iz  sitnijih  delica  biti  bria  i  potpunija  ekstrakcija  lekovitih  sas-
         tojaka.  Farmakopeja  propisuje  velieinu  otvora  sita  i  rcSeta  za  svaku  rezanu
        drogu  pre  upotrebe  za  izradu  cajeva,  tinktura,  ekstrakta  i  drugih  galenskih
         oblika  lekova.
               Praskovi,  samlevel1e  droge  spravljaJju  5e  od  osusenih  organa  lekovitog
        bilja.  Mlevenjem  se  dobijaju  praskov,i  razne  krupnoce.  Praskovi  se  upotre-
        bljavaju  uzimanjem  navrh  noza,  po  kafenu  kasicicu  i  slieno.  Najcesee  se  ra-
        zmute  u  vodi  i  piju.  Droge  neprijatnog  ukusa  i  mirisa  piju  se  razmucene  u
         mleku,  jogurtu,  rnedu  iii  voenom  soku.
               U  apotekama  i  farmaceutskoj  industriji  ad  praskova  se ,izraduju  pilule,
        tablete,  daju  se  u  zelatinoznim  kapsulama  i  u  drugim  vidovima.  Ovo  se  cini
        radi  taenog  doziranja,  osobito  sa  drogama  jakog  dejstva.
               Samlevene  droge  treba  odmah  potrositi,  jer  se  brzo  kvare  i  gube  le-
        kovitost.  Laneno  bralino  se  brzo  uiegne,  jer  ima  mnogo  Olasnog  ulja;  ume-
         sto  da  pomafe  takvo  brasno,  one  odmaze.
               Izrada  lekova  ekstrakcijom  vriii  se  na  razne  nacine,  sto  zavisi,  pre  sve-
        ga,  od grade i hemijskog sastava  droge. lugoslovenska fannakopeja  daje  ovaj
         propis:
               Maceracija  je  eks~rakcija droga  odredene  usitnjenosti  na  obicnoj  tem-
        peraturi.  VrSi  se  5  propisanim  rastvaracem  jednom  i'li  viSe  puta.  Maceruje
        se  odredeno  vreme,  cesce  rnuekajuei,  u  zatvorenom  sudu  od  stakla  iii  por-
         culana,  zasticeno  od  svetlosti.
               Posle  dovrsene  maceracije  teenost  se  procedi,  ostatak  ispresuje,  a  ek-
        strakti  sjedine.  Posle  toga  teenost  se  ostavi  nekoliko  dana  na  hladnom  me-
        stu,  zasticena  od  svetlosti,  da  se  izbistri  i  onda  filtruje.
   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99