Page 92 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 92
92 LECENJE BIUEM
Usitnj ava'1/e droga t reba vrSil i "eposredno pre upotrebe, zato slo se
lekoviti sastojci bolje i duze cuvaju u celini nego u rezanim iii samlevenim
drogama. Ukoliko je usitnjenosl d roge veca, utoliko je kvarenje, gubljenje Ie·
kovitih sastojaka brie, jer se mlcvenjem znatno povecava povrsina biljnih
ceslica i otvaraju' putevi razornog uticaja kiseonika, vlage i dr ugih negativnih
cinilacCi.
Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolje zapakovane, najbolje
presovane iii hermel icki zapakol'ane, na suvom i hladnom meslu, pa lek ne·
posredno pre upotrebe usill1javati do pOlrebne velicine V·I1a.
Prosti i mesani cajevi. - Za lek je najbolje naciniti caj od jedne je·
dine biljne vrste, na primer, sarno od karnilice iii sarno od sleza, sal epa, kima
itd., zato sto svaka biljka ima d rugi hemijski sastav, drugacije fa nnakodi·
narnsko dejstvo i, sa tehnoloske tacke gledano, svaka biljka iIi grupa bilja·
ka iii organa na drugi nacin otpustaju svoje lekovite sastojke pri pripremi
lekova. Droge ciji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim, mikroskop·
ski sitnim zlezdama 11a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati, nego se
sarno popare kljucalom vodom, odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu
se upotrebiti kao lek, jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka
laka i vrlo brza.
Naprotiv, mirisni lekoviti sastojci u plodovima ani.sa, moraca, kima i
nekih drugih aromaticnih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki·
virna, zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. Ako se ovi plo·
dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cvetom kamilice i drugim bil}
kama cije se etarsko ulje nalazi .na povrsini, takva smesa nije dobra, jer se
za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova.
Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra·
cuna, jer ako se takva smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme, neee doci
do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. Naprotiv, ako se dllie kuva, Ie·
koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom.
Eto zasto farmaceut, a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj·
ka s kojom smc i moze mesati.
Vekovni obicaj je u apotekama da se, na primer, cvetni caj spravlja
mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. evet je najnezniji
deo biljke. lz njega je, prema tome, najlakse i najbde moguce izvuci, ekstra·
hovati lekovite sastojke. Osim toga, lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji·
va, nepostojana jedinjenja koja se brzo gube, razlazu i menjaju ako bi se
cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni, cvetni pigmenti) i mirislli sas·
lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno, a taj psihosugeslivni mo·
menal nik'ako ne srnemo potcenjivati. Higijensko i estetsko pakovanje, pri·
jatan miris i ziva boja, znalacki nacin izrade i kulturnog serviranja caja,
lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi·
hu zbunjenog i uplasenog bolesnika.
Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie·
cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj, YO'
deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. Ima, nairne, biljaka, sli·
cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju, pornazu i pojacavaju sopstveno
lekovito dejstvo; to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. Mesanje ovakvih
biljaka ne sarno da je rnoguce nego je, stavise vrl0 korisno i neophodno (vid.
Farmakodinamska podela lekovitog bilja).
