Page 93 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 93
IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA
93
Naprotiv, ima i takvih biljaka koje imaju suprotno dejstvo; to su far-
l71akodinamski ant a go n i s t i. Na primer, pogre~no bi b ilo spraviti caj
od smese hras tove kore, trave od srdobolje, sreanika iii neke druge tanin-
ske, opore droge koja zatvara, deluje stipticno, protiv proliva - i kore od
krusine i zest,ike, plodova oel pasdrena iii neke druge antrahinonske droge
koja deluje protiv zatvora, za uredivanje neuredne stolice.
U nas jc najvBe u upo4ebl evet kamiliee. - Kao i druge droge i njen
sastav je vrlo slozen, pa samirn tim i njeno farmakodinamsko dejstvo. Kami-
lica se najcesce upotrebljava sarna, pogotovu za lecenje decjih proliva i bo-
lova u trbuhu, boJesnih ociju, uva, nosa i pol nih organa, uglavnom upale
sJuznice najosetljivijih i najnefnijih delova tela. Tu dolazi do izraiaja, pre
svega, antiflogisticl1o dejstvo azulena, plavog ugljovodonika, od kojeg potice
modroplava boja ulja karnilice. Ali ova biljka ima jos i flavonoida, sluzi, smo-
Ie i drugih lekovitih sastojaka, zbog cega ti ~rica ima tako siroku i raznovr-
snu prirnenu. Ako se kamilica pornesa s listorn pitorne na'ne, pojacace se
njeno holagogno i urnirujuce dejstvo na zucni rnehur. Op~te urnirujuce dej-
stvo ove smese povecace se ako joj se dodaju listovi rnaticnjaka, hmelja iii
odoljena. Ako Sl: smeSi kamilice inane doda zdrobljenog ploda anisa, mo-
raca iii kima, caj ce otkloniti gasove, meteorizme, nadimanje i tegobe u trbu-
hu. Pomesana sa ivom-travom, kamilica je odlican tonik, a kad se ovoj smesi
doda nana, dobija se dobar caj protiv proli.va. Mesavdna kamilice, nlse i
slatkog korena ublaZava bolove osoba .sa cirom na zelucu. Karnilica i la-
neno serne daju dobro sredstvo za lecenje opekotina itd.
Poznavan,ic hemijskog sastava i farrnakodinamskog dejstva hiljaka orno-
gucava terapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva.
Sveze bilje i biljni sokovi. - Neosporno je da je upotreba sveze biljke
iii njenog soka najbolja i najcelishodnija, jer su u svezoj, tek uzabranoj, bez-
malo zivoj biljci svi lekovini sastojci ostali nepromenjeni. Zbog toga su zive
biljke fizioloski najaktivnije, dakle, i najlekovi1ije. I najbolji nacini susenja,
prenosa, pakovanja, cuvanja i prerade lekovitog bilja ne mogu spreCiti spo-
rije iii brZe razlaganje nekih lekovitih sastojaka. Enzimi, vlaga, svetlost, ki-
seonik, visoka temperatura, razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju
hidrolize, oksidacije, izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih
aktivnih sastojaka. Ovo se osobito negat-ivno odrazava u onim biljkarna u
kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja, kao sto je slucaj sa digi-
talisorn, gorocvetom, durdevkorn, primorskim lukorn, razenorn glavnicorn i
rnnogirn drugirn lekovitim biljern veorna vaznirn za terapiju.
Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito
bilje, ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. U drugirn delovirna
sveta rnogucnost upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide
prerna hladnirn delovirna. Osirn toga, sve je vise ljudi koji napustaju prirodu
i pre laze u industriju i gradove, tako da je potreba za osusenirn lekovitirn
biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca.
Modema farmaceulska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivor-
l1ica sve ono bilje koje je vazno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja,
jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih do-
bijcnih od osusenill biljnih organa.
