Page 89 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

LEKOVITOST VOCA I POVRCA
89

dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana; l7aprotiv, hral1jel1 cmill1 h/ebom i
,'odom, oSlaj e zdrav. lake je rezullat ogleda bio talko jasan i oeigledan, ipak
se upolreba belog hlcba we bde ~ irila ne samo u Franeuskoj vee i izvan
njenih granica.
Drugi jedan napad, koji je otpoceo oko 1846. god. i koji je trajao oko
pedeseL godina, voden je u vezi 5 malim sadrlajem lIlillera/llih soli u belom
brasnu. Naroeito je koiicina ka/cijulIla mala. Ova raspra zavr~ena je tek
1903. god. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje mineralnih sastojaka,
da oSlavlja mnogo manj .. pcpcla od ernog brasna: erno psenicno brasno
ostavlja I,S0,'. pepela, a belo psenicno brasno sarno 0,52"10.
Imajuci u vidu ogromnu vaznost izvesnih mineralnih sastojaka namir-
niea za normalan razvoj coveka, ovaj ocigledan hemijski nalaz utieao je u
izvesnoj meri na naucni svet u pogledu vracanja na erni hleb, ali su siroki
potrosacki slojevi jos uvek lrazili samo beli hleb.

Treci snazni napad dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee, pirinea
i drugih Zita. Godine 1913. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je podvukao
einjenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manje vitamina protiv oboljenja
beriberi nego erni. Ovaj napad posluzio je kao povod za detaljnu analizu
ernog i belog brasna u pogledu saeldaja vitamina. Ogledima je dokazano da
be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise/ille IIego
erno braSllo (brasno s mekinjama). Daljim ispitivanjima je utvrdeno da ovih
vaznih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. Dokazano je
da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina, a u klici mnogo
ulja s velikim proeentom fitost erola, provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina,
Ilarocito vitamil1a E, koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja. Osim
toga, u mekinjama ima /epka, .koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama
vaznim za nasu ishranu. Oel ovih mekinja izraduje se ,izvrstan hleb za di-
jabeticare, ~a one koji imaju secernu bolest. Kolicina lepka u brasnu je od
ogromnog znacaja. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra·
sna, p~enienih mekinja i kliea. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno iz-
medu I i II svetskog rata.

Dokazavsi nepobitnim cinjenieama da je hleb oel potpunog, ernog p~e­
nicnog brasna bolji, hranljiviji i zelraviji oel be log, mnoge vlade pocele su
forsirati upotrebu ernog hleba, ali bez velikog, cesto bez ikakvog uspcha.

Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu, neke
drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki, a mestimicno i u hlcb za
gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu.
Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o, vitaminiziran hleb i vi-
laminizirani ko/aci, U izgledu su i vitaminiziran pirinac, secer, margarin, ku-
kuruz, testa i ostale namirniee, koje su usled fabrickog preradivanja, a na-
rocito usled finog i dugo~rajnog preciscavanja izgubile vitamine, mineralne
i organomil1erahw supstancije, tako vazne i neophodne za normalan razvoj
naseg organizma. Trai.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina,
radnog coveka. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju,
bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore, svesno iii nesvesno,
a drugi, opet, tim naoko veoma Iepim i ukusnim namimieama dodaj u ve-
stacke, sinteticke i razne soli. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to
stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi to-
liko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave,
sejanja, preciScavanja, beljenja i drugih manipulaoija, a posle toga dodavati