Page 440 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XVI

Кад је Љевин отишао горе, жена његова седела је крај новог сребрног самовара, пред
новим прибором за чај; за малени столић је посадила стару Агафју Михаиловну, насула јој
шољу чаја, и онда узела да чита писмо од сестре Доли с којом је била у сталној и честој
преписци.

- Ето, посадила ме ваша госпођа, наредила ми да седим с њом - рече Агафја Михаиловна
смешећи се пријатељски на Кити. Љевин је видео да је Кити, без обзира на огорчење које је
као нова домаћица причинила Агафји Михаиловној одузешни јој управу из руку, ипак
победила, и принудила старицу да је воли.

- Ето, прочитала сам и твоје писмо - рече Кити пружајући му једно неписмено написано
писмо. - То је од оне жене, чини ми се, оне твога брата... - рече. - Нисам га прочитала. А ово
је од мојих, и од Доли. Замисли! Доли водила Гришу и Тању код Сарматских на дечји бал;

Тања је била маркиза.
Љевин није слушао: поцрвеневши, узе писмо Марије Николајевне, бивше љубазнице
свога брата Николаја, и поче да га чита. То је било већ друго писмо од Марије Николајевне. У

првом писму Марија Николајевна је писала да ју је његов брат отерао од себе; без кривице, и
са дирљивом наивношћу додала да она, иако је опет у сиротињи, ништа не тражи и не жели,
само је тишти мисао да ће Николај Дмитријевич пропасти без ње услед свога слабога
здравља, и молила је његовог брата да пази на њега. Сад је писала друго. Нашла је Николаја
Дмитријевича, опет се измирила с њим у Москви, и прешла с њим у губернијски град где је
он добио службу. Али тамо се он посвађао с начелником и вратио се натраг у Москву; но на

путу се тако разболео да ће мучно устати - писала је она. »Непрестано вас спомиње, а и
новаца више нема.«
- Прочитај, Доли пише о теби - рече Кити смешећи се; али одједном застаде кад спази

промену израза на лицу свога мужа.
- Шта ти је? Шта је?

- Пише ми да је брат Николај на самрти. Хоћу да идем.

Китино лице одједном се промени. Мисли о Тањи као маркизи, о Доли, све то ишчезе.

- Кад ћеш поћи? - рече она.
- Сутра.

- И ја ћу с тобом, могу ли? - рече она.

- Кити! Шта говориш то? - рече он прекорно.
- Како шта? - нађе се она увређена што он као мрзовољно и јетко прими њезин предлог. -
Зашто да не идем? Ја ти нећу сметати. Ја...