Page 560 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- А хоће ли бити и породилиште? - упита Доли. - То је тако потребно на селу. Ја често...

Без обзира на учтивост, Вронски је прекиде.
- Ово није дом за породиље, већ болница, а намењена је за све болести осим заразних -
рече он. - А ево, видите ово... - и догура до Дарје Александровне новопоручену наслоњачу за

болеснике који се опорављају. - Погледајте. - Он седе у наслоњачу и поче је кретати. -
Болесник не може да иде, још је слаб, или је каква болест ногу, али њему је потребан ваздух,
и он излази, вози се...

Дарју Александровну је све занимало, све јој се веома свиђало, али јој се највише свидео
Вронски с његовим природним наивним одушевљењем. »Да, то је врло симпатичан и добар
човек«, помислила би од времена на време, не слушајући га, већ гледајући у њега и
удубљујући се у његов израз, а преносећи се мислима у Ану. Тако јој се сад допао Вронски са
његовом живахношћу, да је потпуно схватила како је Ана могла да се заљуби у њега.