Page 577 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 577

или  уређивало  било  најновије,  још  непознато  у  Русији,  и  такво  да  може  изазвати  опште
  дивљење. Осим тога, решавао се велике издатке само онда кад је имао излишних новаца; а
  чинећи те издатке, улазио је у све појединости, и настојавао да за своје новце добије оно што
  је најбоље. Судећи према томе како је почео послове, било је јасно да не расипа, и да је

  увећао своје имање.
      Месеца  октобра  били  су  племићки  избори  у  Кашинској  губернији,  где  су  се  налазила
  имања Вронског, Свијажског, Кознишова, Облонског, и један мали део Љевиновог имања.

      Ови избори, према многим околностима, и лицима која учествоваху у њима, обраћали су
  на себе друштвену пажњу. О њима се много говорило и за њих се много спремало. Московски
  и  петроградски  становници,  па  и  неки  из  иностранства,  који  никад  нису  бивали  на

  изборима, дођоше сад на те изборе.
      Вронски је одавно био обећао Свијажском да ће доћи и он.

      Пред саме изборе, Свијажски, који је често долазио у Воздвиженско, сврати по Вронског.

      Још уочи тога дана, између Вронског и Ане дође готово до свађе због тога намераваног
  путовања.  Било  је  оно  најдосадније  и  најтеже  на  селу  јесење  време;  Вронски,  стога,  и
  спреман за борбу с Аном, строго и хладно, како никад раније није с њом говорио, саопшти
  јој да одлази. На његово изненађење, Ана прими тај извештај врло мирно, и само упита кад
  ће се вратити. Он је пажљиво погледа, не разумевајући ту мирноћу. Она се осмехну на његов
  поглед. Он је знао за ту њену способност повлачења у саму себе, и знао да то бива само онда

  кад се она у себи решава на нешто, а не саошптава и њему своје планове. И бојао се тога; али
  је толико желео да избегне сцену, да се начини као да верује, а донекле и искрено поверова
  ономе чему је хтео да верује - њеној разумности.

      - Надам се да ти неће бити досадно?

      - Надам се - рече Ана. - Јуче сам добила сандук књига од Готијеа                      [236] . Не, неће ми бити
  досадно.

      »Она хоће тај тон, и тим боље - помисли он - уосталом, на једно би изишло.«

      И тако Вронски оде на изборе не изазвавши Ану на отворено објашњење. То је био први
  случај, од почетка њихове везе, да се он растајао од ње не објаснивши се докраја. С једне
  стране, то га узнемири; с друге пак стране, налазио је да је тако и боље, »С почетка ће бити,
  као и сад, нешто нејасно, прикривено, а затим, она ће се навикнути. У сваком случају, све јој
  могу дати, само не моју мушку независност«, мислио је у себи.
   572   573   574   575   576   577   578   579   580   581   582