Page 743 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

и миру« ни издалека нису тако много писали као о »Ани Карењиној«. [324]
По речима истог Страхова, главе које су биле одштампане у априлском броју »Руског
весника« за 1877. годину (седми део романа) изазвале су у Петрограду »праву експлозију«.
[325]
»Достојевски маше рукама и назива Вас богом уметности«.

»Свака глава »Ане Карењине« - писала је А. А. Толстој њеном аутору, јануара 1877.
године - подизала је читаво друштво на ноге, и коментарима, одушевљењу, оговарањима и

свађама није било краја, као да је у питању било нешто што је свакоме било блиско.« [326]

Толстој је у то време преживљавао врло велике промене у свом гледању на свет, на руски
живот, и стога је остао равнодушан према успеху свог романа. Био је незадовољан
критичким освртима. У писму Страхову, критичаре назива кратковидим људима који нису
умели да схвате његов роман. »У свему, скоро у свему што сам писао - изјављује Толстој -
руководио сам се потребом да прикупим мисли које везане међусобно долазе до пуног
изражаја, али свака мисао посебно изражена речима губи свој смисао и страховито
осиромашује када се узима одвојено од читавог сплета у коме се налази« (т. 62, стр. 268-

-269).
Међутим, критичари, укључујући и Страхова, према речима Толстоја, из његовог романа

извукли су баш поједине мисли и саме ликове.
Интересантан покушај да се »Ана Карењина« протумачи у целини представља опширан
суд Достојевског о овом роману, у његовом »Пишчевом дневнику«. Још пре него што је тај

његов осврт био публикован, Достојевски је писао X. Д. Алчевској: »Дошао сам до
категоричног закључка да писац уметник мора, сем поеме, до танчина да познаје историјску
и текућу стварност коју слика. Мислим да код нас само један човек бриљира у томе - гроф

Лав Толстој.« [327]
Достојевски сматра да је Толстојев роман имао дубоко националан и истовремено

општељудски значај. По њему, то је руска реч упућена целом човечанству, којој у европској
литератури оног времена нема равне. Према тврђењу Достојевског, »Ана Карењина« садржи
у себи »мишљење руског писца о кривицама и преступима људи«, и то мишљење је
изражено у »огромној психолошкој анализи људске душе, врло дубоко и снажно, с реализмом
уметничког описивања који досад нисмо имали«.

Истакавши тако високо Толстојев роман, Достојевски, затим, надовезује на овај роман
филозофску идеју, која, у ствари, не постоји у њему: по мишљењу Достојевског »Ана
Карењина« руши свака надања лекара-социјалиста да ће се преуређењем друштвених односа
[328]
људска душа ослободити својих лоших наклоности.

Совјетски књижевни критичари обавили су велики рад на тумачењу »Ане Карењине«.
Совјетска литература је обратила особиту пажњу тумачењу социјално-историјског значаја
идеја и ликова »Ане Карењине«. Позивајући се на Лењинове чланке о Толстоју, она тумачи
»Ану Карењину« као роман који приказује читаву епоху у руском животу - рушење крепосног
права и увођење капиталистичког поретка, и, у вези с тим, наглу промену свести у свим

друштвеним слојевима.
Б. Бурсов