Page 744 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 744

* * *


      »Ана  Карењина«  је  савремени  роман  чија  савременост  није  само  у  актуелности
  проблематике, него и у стварним догађајима из доба седамдесетих година који су нашли свој

  одраз у роману.
      У »Ани Карењиној« има датираних епизода - испраћај добровољаца, лето 1876. године

  (VIII део). Ако се од тог датума пође ка почетку романа јасно ће се уочити хронолошки ред
  догађаја. Толстој је с таквом доследношћу и тачношћу обележио године, месеце и дане, да је
  могао да понови Пушкинове речи: »Смемо тврдити да је у нашем роману време распоређено
  по календару.« Ана Карењина је дошла у Москву крајем зиме 1873. године (I д.). Трагедија на
  станици Обираловка десила се у пролеће 1876. године (VII д.). У лето исте године Вронски је
  отишао  у  Србију  (VIII  д.).  Хронологија  романа  није  се  градила  само  на  календарској
  доследности догађаја, него и на одређеном избору детаља из савременог живота. Тако се у

  роману  помињу  глад  у  Самари  и  Хивински  поход  (1873),  општа  војна  обавеза  и  недељне
  школе  (1874),  пројект  споменика  Пушкину  и  универзитетско  питање  (1875),  Милан
  Обреновић и руски добровољци (1876). Баш тих година Толстој је написао и скоро у целини
  објавио свој роман. Није случајност што један чланак Достојевског о »Ани Карењиној« носи
  наслов  »Актуелност  данашњице«.  Дејство  у  савременом  Толстојевом  роману  било  је

  синхронизовано у односу на текући живот.
      У  годинама  рада  на  роману  Толстој  није  водно  дневник.  »Све  сам  написао  у  »Ани
  Карењиној«  -  говорио  је  он  -  и  ништа  није  преостало«  (т.  62,  стр.240).  У  писмима
  пријатељима  Толстој  се  позивао  на  роман  као  на  свој  дневник.  »Много  тога  о  чему  сам

  размишљао  гледао  сам  да  изразим  у  последњој  глави  априлског  броја  »Руског  весника«  -
  писао је Толстој Фету (т. 62, стр. 272). У овој глави је описана смрт Николаја Левина.

      Писац је уносио у роман много онога што је сам искусно и доживео. Покровско подсећа
  на Јасну Пољану. Бављење филозофијом, рад на имању, лов на шљуке и то како је Љевин
  ишао са сељацима да коси Калинови луг - све је то за Толстоја имало значај аутобиографије,
  као дневник. Љевин је на столу за картање кредом исписивао почетна слова речи које је хтео
  да каже Кити, а она је одгонетала њихов значај. На исти начин се одвијало споразумевање
  Толстоја са С. А. Берс.

      И само презиме Левина створено је од Толстојевог имена: Љев Николајевич - Љова - Љов
  Николајевич (како су га звали у домаћем кругу). Савременици су презиме Љевина усвајали
  баш у овој транскрипцији - Љовин (исп. помињање Љовина и Кити у писму И. Аксакова Ј.

  Самарину, »Русская литература« 1960, № 4, стр. 155). Сличност између Љевина и Толстоја је
  несумњива, али је очигледна и разлика између њих. О томе је врло умесно рекао А. Фет:
  »Љевин - то је Лав Николајевич (не песник).«

      Реалне чињенице из стварности добиле су у роману измењен облик, потчињавајући се
  стваралачкој  концепцији  Толстоја.  Стога  је  немогуће  потпуно  поистоветити  јунаке  »Ане
  Карењине« с њиховим прототиповима.

      Ана  Карењина,  према  тврђењу  Т.  А.  Кузминске,  подсећа  на  Марију  Александровну
  Хартунг  (1832-1919),  Пушкинову  кћер,  али  »не  карактером,  не  својим  животом,  већ
  спољашњошћу«.  Толстој  је  срео  М.  А.  Хартунг  у  Тули,  у  гостима  код  генерала  Тулубјева.
  »Њен  лагани  корак  лако  је  носио  њену  доста  пуначку  али  усправну  и  грациозну  фигуру.
   739   740   741   742   743   744   745   746   747   748   749