Page 247 - Meša Selimović - Tvrđava
P. 247
koliko se razumije u bolesti, niti mi vrijedi da znam, jer je, eto, sudbina upravo
njega odredila nesrecnom Sehagi. O reumi, ocevidno, ne zna mnogo, ali
Sehaga i ne boluje od reume, a u ovoj njegovoj bolesti vise bi mu mogla
pomoci sreca nego doktor. Po srecu nisam mogao otici, po ovog sepavog
debeljka jesam. Ako Sehaga bude imao srece, mozda ce mu on biti sreca.
Kad smo dosli u gostionu, vidjeli smo kako u Sehaginom predsoblju stoje
gostionicar i njegova zena, ocajni zbog nesrece koja je njih zadesila bolescu
ovog stranca, a ipak toliko iznenadjeni onim sto se desavalo u sobi, da su
stajali kao ukopani, i samo su kratko objasnili doktoru da momak vraca
bolesniku.
Ne osvrcuci se na njih, a mozda i ne znajuci da su tu, Osman Vuk je klecao
pred Sehaginom posteljom, i drzeci Sehaginu mlitavu ruku, polako izgovarao
svoju poznatu litaniju imena bosanskih sela, ali ne veselo i posprdno, kako je
to obicno cinio, rugajuci se nasoj bijedi, vec muklo i odsutno, kao da je
obavljao mucan posao.
U gostionickoj sobi, nad Velikim kanalom sto je proticao kroz grad Sehaginih
snova, usred zaglusne karnevalske buke, cule su se sumorne rijeci o nasoj
sirotinji:
- Zloselo, Crni vir, Blatiste, Glogovac, Paljevina, Gladus, Vukovije, Trnjak,
Kukavica, Zmijanje...
Sehaga se odjednom zgrcio, skupivsi se u cvor od nevidjenih muka, modar u
licu, i povratio guku ruzne tecnosti na peskir koji je podmetnuo Osman. Na
usta mu je udarila pjena.
Doktor je prisao bolesniku i pazljivo gledao, ne dodirujuci ga.
- Znate li sta mu je? - upitao je kratko, sa strahom, cini mi se. Ako ne znamo, i
on ce se praviti da ne zna. Nije mu potrebna petljanija sa sudom.
Slegnuo sam ramenima. Neka ostane da ne znamo.
- Srce - rekao je Osman - udarajuci prstima po lijevoj strani grudi.
Doktor je klimnuo glavom. Tako ce i zapisati: umro od srca.
Svejedno je i nama i njemu. Svejedno je i Sehagi.
Ovo nije njihova stvar, rekao je Sehaga. Nemamo se cime hvaliti, a pomoci vec
niko ne moze.
Sehaga se malo smirio, jedva mu se pomicala samo ruka, trazeci Osmanovu.
Osman se okrenuo:
