Page 243 - Meša Selimović - Tvrđava

on skoci, prebije ih kao macke, stignu policajci kad cuju njihovu dreku, odvedu
u zatvor Osmana i Hercegovca, i jutros ih puste, ali im odrape debelu globu.
Tako je Osman ostao i bez onog sto je dobio i bez onog sto je sam imao.

- Zar uvijek moras da pravis guzvu? - smijao se Sehaga.

Ali ga je presjekao iznenadan bol, zgrcio se, sjedeci u postelji, bradom gotovo
dotaknuo koljena, pa se ispravio, pocutao trenutak, blijed u licu, i rekao
Osmanu:

- Igraj sa mnom!

Zacudili smo se.

- Kako, aga, s tobom? Odakle meni novac?

Sehaga je izvukao novac ispod jastuka.

- Ako dobijes, sve je tvoje. Ako izgubis, ne treba ti veca kazna.
- Nije pravo, aga.
- Znam da dobro igras. Ali ovdje nema varke.
- Boze sacuvaj!
- E, onda, sjedaj!

Osman je privukao sto do postelje, i sjeo, zbunjen.

- Ruke ti drscu - upozorio ga je Sehaga. - Smiri se.
- Kako da se smirim? Toliki novac!
- Hoces li da odgadjimo?
- Nemoj da odgadjamo.
- Bacaj!

Gledao sam tu neobicnu igru u kojoj igraju jedan vjest kockar i jedan cudan
covjek. Jednome kao da je sav zivot u pitanju, drugi se segaci, ili hoce da
pomogne ali nece da pokloni. Jednome dusa strepi, drugi uziva u njegovoj
muci. Jedan se pece na zeravici, zaprepasten neocekivanom srecom, drugi se
zabavlja, i svejedno mu je da li ce dobiti i izgubiti.

Osman je bacao kocku drhtavo, kao uzetom rukom.

- Sta si se ukocio! - grdio ga je Sehaga. - Mucno mi je da te gledam. Nista ne
gubis, mozes samo da dobijes.
- Mogu da izgubim priliku.
- Stotinu je prilika u zivotu. Ne moras svaku da uhvatis. A ti ces svoju uhvatiti,
kad bilo. Licis mi na kopca, sve bi nas podavio.
- Ne bih, aga, sta to govoris!
- Podavio bi! Zato si mi drag. I volio bih da dobijes. Zasto da prastas ikome?
- I ja bih volio da dobijem.