Page 41 - Meša Selimović - Tvrđava

- Netacno, ali zanimljivo - rekao je bez ljutnje.

Uhvatio me pod ruku, odvojivsi me. Izgledali smo kao najbolji prijatelji.

- Dobro da te ljudi nisu culi.
- Mislis da se bojim? Ono sto mislim, ne krijem ni od koga.
- Nemas zasto da se bojis. Ali nije lijepo. Ni korisno. Mogla bi te pogresno
shvatiti.
- Briga mene kako ce me shvatiti.
- Trebalo bi da te je briga. Ovo su nasi najbolji ljudi.
- Najbolji? Jesi li vidio bajraktara Muharema kad si dolazio ovamo? Najbolji
mozda gladuju, ili umiru po tamnicama.

Tada sam primijetio, po njegovom likovanju koje je skrivao toboznjom
nelagodnoscu, i po grobnoj tisini sto je nastala odjednom, da on nista drugo
nije ni zelio nego da ja ovo kazem! Zato me doveo u srednju sobu, a ja to
nisam ni primijetio, zato me podsticao, racunajuci na moj pijani ponos, da se
istrtljam kao budala.

Slusali su uvrijedjeni, smrknuti, zloslutni, Mula Ibrahim je uvijao mrsavim
vratom, kao da je progutao zivu jegulju.

Ali moju ludost nista vise nije moglo zaustaviti. Coravi lupez se prevario ako je
mislio da cu se uplaseno povuci. Nista rdjavo nisam rekao. I oni to znaju.

Nastavio sam da govorim, sad vec moram. Ne bojim se, ali cu objasniti sta
mislim. Potrebno je da neko kaze. Ne mozemo svi cutati, uvijek.

Ne zelim nikoga da vrijedjam (rekao sam blaze), ali me potresla prilika i
sudbina starog bajraktara. (A onda mi se ucinilo da se pravdam, iz straha.
Ponos mi je dosapnuo ostrije rijeci.) Je li bajraktar gori od nas ovdje? (I to je
ustupak! Htio sam da kazem: od ovih ovdje! Ah, bijedo!) A koliko ima takvih?
Ne vodimo racuna ni o zivima ni o mrtvima. (Eto, to je, to je! Istinu treba
reci!) Zivot ovog naroda je glad, krv, muka, bijedno tavorenje na svojoj zemlji
i besmisleno umiranje na tudjoj. Svi moji drugovi na Hocinu su izginuli, kao
psi, ni sami ne znajuci zasto, i hiljade drugih jadnika isto tako. A da su se
vratili, mozda bi prosili, kao Muharem bajraktar. Nije dobro ako mislimo samo
na svoje dobro.

Mula Ibrahim je progutao svoju jegulju, i sad je stucao, potpuno modar u licu.

A ja sam znao, cim sam to rekao, da sam izgovorio bezbroj gluposti, bez
razloga i bez potrebe.

Dzemal Zafranija se nije nadao da ce njegova lukava osveta zbog uvrede biti
toliko savrsena. Ali nisam imao kud, niti bi mi pomoglo kajanje. Neka ih djavo
nosi, ispao sam budala, ali sam rekao sto odavno nisu culi.

Lijepo je ispao moj pokusaj da postignem nesto bolje u zivotu!