Page 16 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

Moj ateizam se pokreće kada privatno verovanje postane
javna stvar i kad se u ime jedne lične mentalne patologije prema
njoj organizuje i svet za drugog. Jer, od ličnog straha za život do
upravljanja telom i dušom drugog, postoji jedan svet u kome iz
potaje deluju profiteri te duhovne i umne bede. Okrenuti nagon
smrti koji ih muči na ceo ostali svet ne spasava mučenog niti išta
menja u njegovoj bedi, ali na svet prenosi zarazu. U želji da
izbegne negativnost, širi je oko sebe, a zatim rađa mentalnu
epidemiju.
Mojsije, Pavle iz Tarsa, Konstantin i Muhamed, u ime
Jehove, Boga, Isusa i Alaha, njihovih probitačnih fikcija, upinju se
da bi upravljali mračnim silama koje ih spopadaju, muče i ne daju
im mira. Usmeravajući svoju turobnost na svet, oni ga čine još
turobnijim i ne rasterećuju se ni od jedne muke. Patološko carstvo
nagona smrti ne leči se haotičnim i magijskim prekrivanjem nego
filozofskim radom na sebi. Dobro vođenom introspekcijom uzmiču
snoviđenja i bunila kojima se hrane bogovi. Ateizam nije neka
terapija već ponovo zadobijeno mentalno zdravlje.

3

8
Širenje Prosvećenosti. Ovaj rad na sebi pretpostavlja
filozofiju. Ne veru, verovanje, priče, već razum, pravilno vođeno
razmišljanje. Mračnjaštvo, taj humus religija, bori se sa zapadnom
racionalističkom tradicijom. Dobra upotreba sopstvenog razuma,
vođenje svoga duha redosledom razloga, delovanje istinske
kritičke volje, opšte mobilisanje svoje pameti, težnja da hodamo
uspravno, to su sve prilike da se sablasti nagnaju na uzmicanje.
Otuda povratak duhu Prosvećenosti koja daje ime XVIII veku.

Svakako, moglo bi se mnogo štošta kazati o istoriografiji tog
drugog Velikog veka. Sa Francuskom revolucijom uzetom na
nišan, istoričari sledećeg veka pišu neobičnu istoriju.

8 Vek prosvećenosti označava filozofski pokret koji je dominirao
u svetu ideja u Evropi XVIII veka. - Prim. prev.