Page 200 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

progonitelji, videti Klod Lepele (Claude Lepelley) l’Empire romain
et le christianisme, (Flammarion, 1969). Katolička istoriografija je
znatno naduvala cifre u svrhu propagande - motivisana tu, kao i
drugde, apologetskom namerom.

4

O preobraćenoj vojničini. Portre tirana: Gi Gotje (Guy
Gauthier, Constantin. Le triomphe de la croix, France-Empire,
1999). Predlog za astronomsko čitanje pojave - znači, strogo
naučno - on brižljivo objašnjava. I na ubedljiv način. Nema
koncesija, nema ni mržnje, jedno delo koje jasno obaveštava.
Čudno, lik prvog imperatora preobraćenog u hrišćanstvo nije
rasplamsao pisanje u Francuskoj... Stara knjiga Andrea Piganjjola
(Andé Pigagniol, L’empereur Constantin (éd. Rieder, 1932),
ostaje rudnik obaveštenja koji nije zastareo.

Jedna sinteza u “Que sais-je?” Bertrana Lansona (Bertrand
Lançon), Constantin, (PUF, 1998); u istoj ediciji čitaćemo korisno
nastavak rada o imperatoru, blagoslovenom milošću, u delu Pjera
Maravala (Pierre Maraval, l’empereur Justinien, 1999).

5

Hrišćanski vandalizam. Dugo sam tražio dokaze o
proganjaju pagana od strane hrišćana. Mnoga dela prećutkuju,
poriču, čak preobraćaju novopristigle na vlast u tolerantne,
prijatne, blage ličnosti, ljubitelje knjiga, graditelje biblioteka...
Prećutaću dela o kojima ova opšta mesta govore, mnogo ih je. Da
bismo našli stvarne tragove o proganjanjima, lomačama,
razaranju hramova, kipova, svetih stabala, požara:
Najpre, antički autori: Julije, junak paganizma, koji se bori
protiv hristijanizacije Carstva, nažalost uzalud, napisao je delo
(Contre les galiléens: une imprécation contre le
christianisme, trad. Christophe Gerard, Ousia, 1995). Celz, drugi
paganski barjaktar, objavio je Contre les chretiens, (trad. Louis
Rougier, Phebus, 1999), i on uništen, ali ga je obesmrtio
Origen koji je, odbacujući ga i obilno citirajući, spasao ono bitno