Page 59 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 59

namenjenim gradnji posle borbe. Poricanje Boga nije svrha nego
        sredstvo usmereno  ka  jednoj  posthrišćanskoj  ili  otvoreno
        laičkoj etici.
              Da bi se pokazale crte posthrišćanskog ateizma, zaustavimo
        se na onom što treba prevazići još danas: hrišćanski ateizam - ili
        hrišćanstvo bez Boga. Kakva čudna himera opet! Dotična stvar
        postoji, označava poricatelja Boga koji u isto vreme tvrdi da su
        hrišćanske  vrednosti  izvanredne  i  da  se  jevanđeljski  moral  ne
        može  nadmašiti. Njegov  rad  pretpostavlja  razdvajanje  morala  i
        transcendencije: dobru nije potreban Bog, ni nebo niti inteligibilno
        uporište, ono je dovoljno samo sebi i zavisi od imanentne nužnosti
        - predložiti pravila igre, izvestan kodeks ponašanja među ljudima.
              Teologija  prestaje  da  bude  genealogija  morala,  smenu
        preuzima filozofija. Dok judeo-hrišćansko tumačenje pretpostavlja
        vertikalnu logiku  - odozdo od ljudi nagore prema vrednostima  -
        hipoteza  hrišćanskog  ateizma najavljuje  horizontalno  izvođenje:
        ništa izvan racionalno deduktivnog, nema oslanjanja na neki drugi
        teren  osim realnog  i  čulnog  sveta.  Bog  ne  postoji,  vrline  ne
        potiču iz  otkrovenja,  one  ne  silaze  s  neba,  već  potiču  iz
        utilitarističkih  i  pragmatičnih  razloga.  Ljudi  sami  sebi  propisuju
        zakone i nemaju potrebe da se toga radi obraćaju vanzemaljskoj
        sili.
              Imanentno  pismo  sveta  razlikuje  hrišćanskog  ateistu  od
        hrišćanina  vernika.  Ali  ne  i  vrednosti  koje  ostaju  zajedničke.
        Sveštenik i filozof, Vatikan i Kant, Jevanđelja i Kritika praktičnog
        uma, Majka Tereza i Pol Riker, ljubav prema katoličkom bližnjem i
        transcendentalni humanizam Lika Ferija izložen u Čoveku-Bogu,
        hrišćanska etika i velike vrline Andrea Konta-Sponvila razvijaju se
        na zajedničkom terenu: milosrđe, umerenost, samilost, sažaljenje,
        skrušenost, ali i ljubav prema bližnjem i praštanje uvreda, drugi
        obraz podmetnut posle šamara, nekoristoljubivost prema dobrima
        ovoga sveta, etička askeza koja odbacuje vlast, počasti, bogatstva
        kao  lažne  vrednosti  što  odvraćaju  od  istinske  mudrosti.  To  su
        teorijski zastupljene opcije...
              Taj  hrišćanski  ateizam  većinom  otklanja  Pavlovu  mržnju
        prema telu, njegovo odbacivanje želja, uživanja, nagona i strasti.
        Više ukorak sa svojom epohom po pitanjima seksualnog morala
   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64