Page 59 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 59
namenjenim gradnji posle borbe. Poricanje Boga nije svrha nego
sredstvo usmereno ka jednoj posthrišćanskoj ili otvoreno
laičkoj etici.
Da bi se pokazale crte posthrišćanskog ateizma, zaustavimo
se na onom što treba prevazići još danas: hrišćanski ateizam - ili
hrišćanstvo bez Boga. Kakva čudna himera opet! Dotična stvar
postoji, označava poricatelja Boga koji u isto vreme tvrdi da su
hrišćanske vrednosti izvanredne i da se jevanđeljski moral ne
može nadmašiti. Njegov rad pretpostavlja razdvajanje morala i
transcendencije: dobru nije potreban Bog, ni nebo niti inteligibilno
uporište, ono je dovoljno samo sebi i zavisi od imanentne nužnosti
- predložiti pravila igre, izvestan kodeks ponašanja među ljudima.
Teologija prestaje da bude genealogija morala, smenu
preuzima filozofija. Dok judeo-hrišćansko tumačenje pretpostavlja
vertikalnu logiku - odozdo od ljudi nagore prema vrednostima -
hipoteza hrišćanskog ateizma najavljuje horizontalno izvođenje:
ništa izvan racionalno deduktivnog, nema oslanjanja na neki drugi
teren osim realnog i čulnog sveta. Bog ne postoji, vrline ne
potiču iz otkrovenja, one ne silaze s neba, već potiču iz
utilitarističkih i pragmatičnih razloga. Ljudi sami sebi propisuju
zakone i nemaju potrebe da se toga radi obraćaju vanzemaljskoj
sili.
Imanentno pismo sveta razlikuje hrišćanskog ateistu od
hrišćanina vernika. Ali ne i vrednosti koje ostaju zajedničke.
Sveštenik i filozof, Vatikan i Kant, Jevanđelja i Kritika praktičnog
uma, Majka Tereza i Pol Riker, ljubav prema katoličkom bližnjem i
transcendentalni humanizam Lika Ferija izložen u Čoveku-Bogu,
hrišćanska etika i velike vrline Andrea Konta-Sponvila razvijaju se
na zajedničkom terenu: milosrđe, umerenost, samilost, sažaljenje,
skrušenost, ali i ljubav prema bližnjem i praštanje uvreda, drugi
obraz podmetnut posle šamara, nekoristoljubivost prema dobrima
ovoga sveta, etička askeza koja odbacuje vlast, počasti, bogatstva
kao lažne vrednosti što odvraćaju od istinske mudrosti. To su
teorijski zastupljene opcije...
Taj hrišćanski ateizam većinom otklanja Pavlovu mržnju
prema telu, njegovo odbacivanje želja, uživanja, nagona i strasti.
Više ukorak sa svojom epohom po pitanjima seksualnog morala