Page 58 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

koja neodređeno dopušta ljudima nemuslimanske Knjige
da postoje i budu zaštićeni. Međutim, brižljivo izbegavaju da
objasne kako ova zaštita postoji samo posle zvečećeg i na
osetljivim terazijama izmerenog poreza - džizije. Ova tobožnja
tolerantnost nalik je na mafijašku praksu zaštite pojedinca kome je
nametnuto finansiranje preduzeća koje ga reketira... Ili na izum
revolucionarnog danka!
Ova zaboravljanja, ovo uskraćivanje informacija, ovo
pokoravanje poslušnosti više nego inteligenciji, prazne religiju od
njenih autentičnih sadržaja s tim što proizvode još samo neku
bledu vulgatu koja maglovito može biti prilagođena svim
metafizičkim i sociološkim sosovima.
Prema postupku marksista koji za sebe veruju da to jesu, a
poriču klasnu borbu, potom napuštaju diktaturu proletarijata,
mnogi Jevreji, hrišćani i muslimani grade za sebe jedan moral po
meri koji pretpostavlja, po njihovom nahođenju, zahvatanje iz
korpusa da bi se načinilo pravilo igre i izvesno zajedništvo nauštrb
celine njihove religije. Otuda dvostruki pokret istovremenog
iščezavanja spoljašnjih izražavanja pobožnosti do
jačanja vladajuće episteme. Dakle, hrišćanski ateizam...

6

Hrišćanski ateizam. Odviše dugo ateista je, tačku po tačku,
postupao obrnuto od sveštenika. Poricatelj Boga, opsenjen svojim
neprijateljem, često je od njega pozajmljivao mnoge Ioše navike i
mane. Međutim, ateistički klerikalizam ne predstavlja ništa vredno
interesovanja. Slobodoumna okupljanja, racionalistički savezi,
podjednako prozelitski kao i sveštenstvo, masonske lože po
modelu III Republike, ne zavređuju mnogo više pažnje. Ubuduće
treba težiti ka onom što Delez naziva spokojnim ateizmom, što će
reći manje statičkom nastojanju negiranja Boga ili borbe s njim a
više dinamičkoj metodi koja se završava pozitivnim predlogom

32 Zimija – zaštita proizišla iz jednog zakonodavnog propisa,
odobrena hrišćanima i Jevrejima muslimanskim zakonom. - Prim.
prev.