Page 60 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 60

od  hrišćana  koji  veruju  u  Boga,  ove  pristalice  povratka
        Jevanđeljima  -  pod  izgovorom povratka  Kantu,  čak  Spinozi  -
        smatraju  da  lek  za  nihilizam  naše  epohe  ne  iziskuje  neki
        posthrišćanski napor nego ponovno laičko imanentno tumačenje
        sadržaja  i poruka  koje  je  ostavio  Hristos.  Pristigli  sa  jevrejskog
        kontinenta,  Vladimir  Jankelevič  -  videti  njegovu  Raspravu o
        vrlinama - Emanijel Levinas - pročitati Humanizam drugog čoveka
        ili  Totalitet  i  beskonačno,  ali  danas  i  Bernar-Anri  Levi  -  Božje
        zaveštenje - ili Alen Finkelkrot  - Mudrost ljubavi - pružaju ovom
        judeo-hrišćanstvu bez Boga deo njegovih modela.


                                          7

              Postmoderni  ateizam.  Prevazilaženje  ovog  hrišćanskog
        ateizma omogućuje da se sagleda autentični ateistički ateizam, a
        da  ne  bude  redundantno  tako  ga  okvalifikovati.  Ovaj  bezmalo
        pleonazam da bi se označilo poricanje Boga, praćeno negiranjem
        jednog dela vrednosti koje otuda proizlaze, svakako, ali i da bi se
        promenila  episteme, zatim  da  bi  se  moral  i  politika  postavili  na
        drugu osnovu, ne nihilističku, nego posthrišćansku. Ne zato da bi
        se Crkve preuredile, niti da bi se one uništile nego da bi se gradilo
        drugde, drugačije, nešto drugo za one koji ne bi hteli da i dalje
        intelektualno prebivaju na mestima koja su odslužila svoje.
              Postmoderni  ateizam  ukida  pozivanje  na  teologiju,  ali  i  na
        nauku, da bi se izgradio moral. Ni Bog ni Nauka, ni inteligentno
        Nebo, ni matematički stavovi, ni Toma Akvinski, ni Ogist Kont, niti
        Marks.  Nego  Filozofija,  Razum,  Korisnost,  Pragmatizam,
        individualni i društveni Hedonizam, sve pozivi da se krećemo na
        tlu čiste imanentnosti, starajući se za ljude, pomoću njih, za njih,
        a ne pomoću Boga, za Boga.
              Prevazilaženje religijskih i geometrijskih modela sprovodi u
        istoriji, na strani Anglosaksonaca, Džeremi Bentam - treba čitati i
        pročitavati  njegovu  Deontologiju,  recimo  -  ili  njegovog  učenika,
        Džona Stjuarta Mila. Obojica postavljaju ovde i sada intelektualne
        konstrukcije,  teže  ka skromnim  građevinama,  svakako,  ali  u
        kojima se može prebivati: ne ogromne katedrale - lepe za gledanje
        ali u  kojima  se  živeti  ne  može  -  takva  su  zdanja
   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65