Page 264 - Milan Vidojević - Dosije Omega
P. 264

Bil Klinton
                             na nju, podigla modei kuću (nije išlo), prodala je za dvadeset i tri hii-
                             jade dolara. Stavila je u džep prvu ratu.  Čovek koji je kupio je ban-
                             krotirao. Hilari je otišla u sud koji radi bankrotstva, ponovo je kupila
                             kuću za osam hiljada dolara, i preprodala za dvadeset o sedam hilja-
                             da dolara. I onda kaže da je pasivni investitor! Ja kažem, da je bila
                             još samo malo aktivnija, bila bi pomamna".

                                 U svojoj poreskoj prijavi za 1979 godinu, Hilari je upisala da je
                             neke Bilove  korišćene gaće  (ne  šalim  se dok ovo pišem) poklonila u
                             dobrotvorne svrhe, procenila na dva dolara po paru i za taj iznos uma-
                             njila poresku osnovicu za tu godinu. Kakva ljubav prema sitnicama i
                             kakvo cicijaštvo koje ne zaobilazi ni gaće. Ali kako objasniti Bilovu,
                             više puta javno ponovljenu tvrdnju, da je "zaboravio" da u svojoj pri-
                             javi umanji osnovicu za sumu izgubljenu u poslu Vajtvoter. Cifra je
                             inače sitnica, šezdeset i osam hiljada i devet stotina dolara, Odgovor je
                             prost, Bil nije ništa izgubio u Vajtvoter transakcijama, a nije želeo da
                             rizikuje zatvor za falsifikovanje poreske prijave.
                                 Teško je  bilo  ustanoviti šta je stvamo bilo  u  papirima.  Prema sve-
                             dočenju na sudu, 3. februara 1994. godine, baš u vreme kada je naime-
                             novan specijalan savet za Vajtvoter, neko je u  advokatskoj firmi  Rouz
                             naložio kuriru Džeremi  Hedžisu da u  "šrederu" isecka dvanaest kutija
                             dokumentacije. Neki kažu da uobicajena dokumentacija nije ni pravlje-
                             na. Nije bilo pisanog ugovora o partnerstvu. Transakcije se nisu otpisi-
                             vale, iako Klintonov agent za nekretnine kaže da je ostvareno tri sto-
                             line hiljada dolara od prodaje. Tapije nisu registrovane. Ako je plaćana
                             kamata na bankarske kredite, nema čekova koji to potvrđuju.
                                 Novac iz Vajtvotera, verovatno nekoliko miliona, je vešto šetan iz
                              jedne fiktivne  kompanije  u  drugu, a  usput je skretao u razne  džepove.
                              Korisnici su bila najuglednija imena Arkanzasa, guvemer Taker, Set
                              Vord, i moćni  direktori firmi Val-Mart i  Tajsons  Čiken, sve finansijeri
                              Klintonovih kampanja.
                                  Ali nisu Klintonovi naivni i nevešti da bi se dali lako uhvatiti, Ka-
                              da je  Medison Garanti  otišao  u  gubitak za šezdeset i  pet miliona
                              ustanovljeno je da je jedan od najvećih nevraćenih kredita imao jedan
                              od direktora, Set Vord, na šest stotina hiljada dolara. Slučajno je Vord
                              last Veba Hjubela. Veb je slucajno Hilarin partner u advokatskoj firmi,
                              koji je bio na značajnoj funkciji ministarstvu pravde i zato određen da
                              vodi istragu Vajtvoter!

                             273
   259   260   261   262   263   264   265   266   267   268   269