Page 124 - Milomir Marić - Deca Komunizma

kupovanje i transportovanje oružja. Mene su u početku hteli da upotrebe
samo kao adresu u Londonu, a docnije kao centralnu vezu za Englesku,
Francusku, Španiju i Italiju.“

Sava Popović je otkrio adrese u Berlinu i Amsterdamu preko kojih
se obavlja boljševička korespondencija. Zatim, da većina ruskih agenata
putuje po svetu s jugoslovenskim pasošima, noseći novac u obliku
osiguranih valutnih pisama. Ti pasoši glase na imena Ivo Klarić,
Maksimović, Jović, Dimitrijević. S pasošem i imenom pod kojim je
Stjepan Radić svojevremeno boravio u Engleskoj – Flover – posle

njegove smrti bila su u Londonu dvojica Jugoslovena.
Otpravnik poslanstva Kraljevine Jugoslavije u Londonu Božidar
Purić preporučio je Ministarstvu inostranih poslova u Beogradu da, uz
određenu novčanu nadoknadu, prihvati saradnju Save Popovića kao
dobrovoljnog agenta. Opisao ga je kao čoveka starog četrdeset godina,

srednjeg rasta, plave kose i očiju. Iz ugledne srpske porodice. Njegov
rođeni brat je ordonans Nj. v. kralja u Beogradu.
ć
Svoju ispovest Dejli mejlu Popovi ć je Puri u objasnio time što su
ć
boljševici od njega mnogo tražili, a umesto da dobro i pošteno pla aju,
po eli su da mu prete da ć e ga ubiti. Iz drugarskih razloga, on u svojoj
č
izjavi nije pominjao Dimitrija Mitrinovića, koji je donekle bio upoznat s

njegovim kretanjima, kao ni Božina Simića, čija kuća u Francuskoj služi
za sastanke boljševičkih emisara.
Međutim, beogradska policija je poslala negativan odgovor,
sumnjajući u ispravnost Popovićevih namera: „Da je hteo poslužiti
svojoj otadžbini, bilo je dosta prilika da svoja otkrića i važnija saznanja o
radu komunista saopštava osoblju našeg poslanstva, a on to nije učinio

kad je to od njega traženo. Sada, kada je njegov rad razgolićen, on nudi
usluge isključivo radi svoje rehabilitacije.“
Iznenada i bez ikakvog objašnjenja, Sava Popović se ipak tada
pojavio u Beogradu. U slikarskim krugovima oko Bete Vukanovi ć i
Jovana Bijelića zvali su ga Sava Glista i bili impresionirani njegovom
„anarhističkom“ prošlošću. Pričao im je kako je uoči Oktobarske

revolucije drugovao po Evropi sa Lenjinom, Trockim, Buharinom i
drugim poznatim revolucionarima, ali i sa „crnorukcima“ i
„mladobosancima“. Posle smrti srpskog socijalističkog vođe Dušana
Popovića 1919. godine u Londonu, uspeo je da ga, uz pomoć Dimitrija
Mitrinovića, počasno sahrani do groba Karla Marksa. Gestapo je bio

samo jedna od svih policija ovog sveta koje su ga sumnjičile i progonile.
Uhapšen je 1941. u Beogradu i porodica nekako uspeva da ga izvuče iz
zatvora i prebaci u sanatorijum dr Vračarića, u kome je umro 1943.

124