Page 120 - Milomir Marić - Deca Komunizma

siromašnog seljaštva, nego i centrifugalne, separatističke pokrete u
č
novim evropskim državama, a pre svega u Jugoslaviji. Što se ti e
jugoslovenske komunističke partije, ona odavno ne uživa veliki ugled u

Kominterni.“
Četvrti kongres KPJ završen je 1928. pozivom u borbu za razbijanje
Jugoslavije kao privremene versajske tvorevine neprijatelja SSSR,
sekretar Partije Jovan Mališić pozvao je narode Jugoslavije na ustanak i
revoluciju posle uvođenja Šestojanuarske diktature, ali sve to nikog nije
moglo da zavede.

Iz Berlina, Ženeve, Londona i drugih metropola stizala su od
sovjetskih predstavnika i diplomata upozorenja jugoslovenskoj vladi da
ne naseda parolama Kominterne i prihvati iskrene ponude sovjetskog
đ
rukovodstva. Tim pre što je kralj Aleksandar Kara or evi ć uvek u
đ
Moskvi uvažavan kao veliki državnik.
Otpravnik poslova kraljevskog poslanstva u Londonu Božidar Purić
podsetio je u jednoj depeši ondašnjeg ministra dvora Bogoljuba Jevtića
na njegov susret sa Pavlom Bastajićem u januaru 1930. godine, pošto je
Jevtić prethodno u Rimu posetio Musolinija:
„Srbin socijalista, s kojim ste razgovarali u Parizu moli da Nj. v.
đ
kralju i predsedniku vlade saopštite da je doznao da izme u sovjetske
vlade i Kominterne postoji nesporazum i konflikt po pitanju odnosa
prema Jugoslaviji. Sam Staljin, vođa Treće internacionale, drži se
neodre eno i kao da naginje stanovištu Vlade koja je voljna da ispita
đ
mogućnost uspostavljanja prijateljskih odnosa sa Jugoslavijom kao
monarhijom, dok su samozvani saveznici Moskve u balkanskim
pitanjima (odbori i filijale Kominterne u Beču i Berlinu) postali skoro

nezavisni od moskovske centrale i spremaju se ozbiljno na radikalnu
boljševičku propagandu na Balkanu i terorističku akciju u našoj zemlji.
Drugo, (Bastajić) uspeo je da u liberalnoj engleskoj štampi delimično
spreči publikovanje statistika i neverovatnih izveštaja o nečuvenom
tretiranju komunista u našim zatvorima, a da ga je direktni izaslanik iz
Moskve (s kojim je govorio i koji je bio u Londonu) zamolio da, kao stari

jugoslovenski socijalista i internacionalista, priđe kome od naših
odgovornih faktora s predlogom ili porukom da je, sa stanovišta sasvim
novih i neočekivanih kombinacija u sovjetskoj politici na Balkanu,
korisno kad bi se našao način da dođe do izvesnog primirja između naše
diktature i Komunističke Internacionale. Pod tim se podrazumeva

totalno obustavljanje bečke propagande i priprema terorističkih akcija i,
istovremeno, obustavljanje besnog proganjanja komunista i, naročito,
policijskog mučenja zatvorenih komunista u našoj zemlji. Treće,

120