Page 120 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 120

siromašnog seljaštva, nego i centrifugalne, separatističke pokrete u
                                                                                                       č
               novim     evropskim      državama,      a  pre   svega    u  Jugoslaviji.    Što  se  ti e
               jugoslovenske komunističke partije, ona odavno ne uživa veliki ugled u

               Kominterni.“
                     Četvrti kongres KPJ završen je 1928. pozivom u borbu za razbijanje
               Jugoslavije kao privremene versajske tvorevine neprijatelja SSSR,
               sekretar Partije Jovan Mališić        pozvao je narode Jugoslavije na ustanak i
               revoluciju posle uvođenja Šestojanuarske diktature, ali sve to nikog nije
               moglo da zavede.

                     Iz  Berlina,   Ženeve,     Londona      i  drugih    metropola     stizala   su  od
               sovjetskih predstavnika i diplomata upozorenja jugoslovenskoj vladi da
               ne naseda parolama Kominterne i prihvati iskrene ponude sovjetskog
                                                                                    đ
               rukovodstva.      Tim    pre   što  je  kralj  Aleksandar      Kara or evi    ć  uvek    u
                                                                                        đ
               Moskvi uvažavan kao veliki državnik.
                     Otpravnik poslova kraljevskog poslanstva u Londonu Božidar Purić
               podsetio je u jednoj depeši ondašnjeg ministra dvora Bogoljuba Jevtića
               na njegov susret sa Pavlom Bastajićem u januaru 1930. godine, pošto je
               Jevtić prethodno u Rimu posetio Musolinija:
                     „Srbin socijalista, s kojim ste razgovarali u Parizu moli da Nj. v.
                                                                                          đ
               kralju   i  predsedniku    vlade   saopštite   da  je  doznao    da  izme u    sovjetske
               vlade i Kominterne postoji nesporazum i konflikt po pitanju odnosa
               prema Jugoslaviji. Sam Staljin, vođa Treće internacionale, drži se
               neodre eno      i  kao  da  naginje    stanovištu    Vlade   koja  je  voljna   da  ispita
                        đ
               mogućnost uspostavljanja prijateljskih odnosa sa Jugoslavijom kao
               monarhijom, dok su samozvani saveznici Moskve u balkanskim
               pitanjima (odbori i filijale Kominterne u Beču i Berlinu) postali skoro

               nezavisni od moskovske centrale i spremaju se ozbiljno na radikalnu
               boljševičku propagandu na Balkanu i terorističku akciju u našoj zemlji.
               Drugo, (Bastajić) uspeo je da u liberalnoj engleskoj štampi delimično
               spreči publikovanje statistika i neverovatnih izveštaja o nečuvenom
               tretiranju komunista u našim zatvorima, a da ga je direktni izaslanik iz
               Moskve (s kojim je govorio i koji je bio u Londonu) zamolio da, kao stari

               jugoslovenski socijalista i internacionalista, priđe kome od naših
               odgovornih faktora s predlogom ili porukom da je, sa stanovišta sasvim
               novih i neočekivanih kombinacija u sovjetskoj politici na Balkanu,
               korisno kad bi se našao način da dođe do izvesnog primirja između naše
               diktature i Komunističke Internacionale. Pod tim se podrazumeva

               totalno obustavljanje bečke propagande i priprema terorističkih akcija i,
               istovremeno, obustavljanje besnog proganjanja komunista i, naročito,
               policijskog mučenja zatvorenih komunista u našoj zemlji. Treće,


                                                          120
   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125