Page 174 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 174

Golubić     je bio sjajan organizator i strateg, Bastajić             neustrašivo
               hrabar.   Jedan   je  držao  vezu   s  Moskvom     i  obeležavao    mete,   drugi  je  bez
                                                                        i
               razmišljanja vadio revolver, pritiskao obarač nepogrešivo pucao u sve
               jeretike i kolebljivce u komunističkom pokretu, koji su iz Moskve
               izgledali daleko opasniji od cele udružene međunarodne reakcije. Putevi
               su im se jednog momenta razišli i dugo se nisu videli. Golubić je često i
               dugo     izbivao   po   svetu.   Bio   je  u  Kini,   Japanu,    Americi.     Bastaji ć  je
               uglavnom operisao i harao po Evropi. Povremeno je odlazio na
               referisanje u Moskvu, retko se zadržavajući u raskošnim bordelima za

               razonodu vrhunskih sovjetskih agenata. Trenutke odmora, između
               riskantnih    akcija,  koristio   je  da  skokne   do   Lozane.    Još  od  studentskih
               dana bio je u prijateljstvu s jednom tamošnjom porodicom, iz koje je
               izgleda bila i izabranica njegovog srca. Tu je uvek nalazio sigurno
               sklonište, svoju biblioteku i nešto ličnih stvari. Voleo je da se povuče i

               nešto za sebe piše ili prevodi.
                     Mustafa Golubić        i Pavle Bastajić       držali su konce otmice vođe
               belogardejske emigracije generala Kutepova. Iz Pariza su ga sredinom
               januara 1930. godine poslali u Moskvu.
                     U   septembru      1937.   otet  je  i  naslednik    Kutepova     general    Miler.
               Golubi   ć  je  još  bio  u  Americi,  ali  ima  dosta  indicija  da  je  Bastaji ć  u  tome

               učestvovao. Scenario obe otmice bio je gotovo identičan. U okolini
               generala Milera bilo je nemalo zavrbovanih sovjetskih agenata. Čak je i
               rukovodilac unutrašnje bezbednosti ruskih emigranata general Skoblin
               bio u dosluhu s boljševicima. Ipak, nije bilo mnogo motiva za otmicu
               generala Milera. Za razliku od Kutepova, on se nije zanosio da će
               umarširati u Moskvu. Nije se slagao da se, u slučaju budućeg svetskog

               rata, belogardejci bore protiv SSSR na strani drugih država. Odbio je da
               skuplja dobrovoljni prilog za Frankove trupe u Španiji, iako su neki
               „beli“ oficiri na njega vršili pritisak i sami neposredno učestvovali u
               španskom građanskom ratu „protiv komunista“. General Miler je izašao
               iz svoje kancelarije, ostavivši poruku da sa generalom Skoblinom ide na
               sastanak     sa   nema kim        vojnim     atašeima.     Strpan    je   u   kamion     s
                                        č
               diplomatskim tablicama, i njime prebačen u luku Avr, gde je na njegovo
               ukrcavanje čekao sovjetski brod Marija Uljanova. Ispostavilo se da su
               imena nemačkih vojnih predstavnika iz poslednje poruke generala
               Milera bila lažna. General Skoblin je uspeo da pobegne sa sastanka na
               kome je trebalo da bude rasvetljena njegova uloga u nestanku generala

               Milera. Posle se nekoliko puta javio ženi iz Finske. Jedini efekat od celog
               slučaja bio je pokušaj kompromitacije ruske emigracije da protiv
               domovine nešto šuruje sa fašističkom Nemačkom. Razume se, nije


                                                          174
   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178   179