Page 180 - Milomir Marić - Deca Komunizma

s političkim radom i „ubuduće se korektno držati“. Procedura se bila
ć
malo odužila, trajala je nekoliko meseci, što je dr Suboti a navelo da
nekoliko puta panično interveniše kod Cvetkovića, skrećući mu pažnju

da svako odugovlačenje može imati ozbiljne posledice po život njegovog
školskog druga Bastajića.
Konačno, 18. avgusta 1939. godine: „Ministarstvo inostranih
poslova umoljeno je od Ministarstva unutrašnjih poslova da obavesti
Kraljevsko poslanstvo u Londonu da je Gospodin Predsednik
Ministarskog saveta i Ministar unutrašnjih poslova izvoleo narediti, da

se dozvoli povratak u domovinu Bastajiću Pavlu, rođenom 1891. u Perni,
od oca Stanka i majke Marice, rođene Oreščanin.“ Posle tri dana ministar
spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković javio je to dr Subotiću,
koji je Bastajiću poslao pismo: „Jutros sam dobio zvaničan, poverljiv
telegram da Vam se odobrava povratak u domovinu. Stavite se odmah u

vezu sa mojim zamenikom u Ženevi, savetnikom g. Dragutinovićem,
koji je moj lični prijatelj i koji će biti poverljivo obavešten. On će Vam
svršiti stvar i sa putnim troškom.“ Istovremeno, dr Subotić je otpravniku
poslova Stalne delegacije pri Društvu naroda Zorislavu Dragutinoviću
poručio da je Bastajić godinama bio u emigraciji „zbog komunističke
akcije“, uz napomenu da „njegov povratak u zemlju neće biti dobro

đ
vi en od naših komunista u inostranstvu, te ga treba sprovesti u
potpunoj tajnosti“. Dragutinović je do kraja bio u toku stvari, izdao je
Bastajiću potrebna dokumenta, dao mu novac za put i posle dva dana
ispratio ga u Jugoslaviju.
Prolaznici su se prepadali, srećući Pavla Bastajića na beogradskim
ulicama. Nisu verovali svojim očima. Na njega su pokazivali prstom kao

na čudo, retku zver ili živi spomenik! Prijatelji su Pavla oberučke
prihvatili i ponudili mu novčanu pomoć i svoja nenošena odela. Direktor
Politike Vladislav Ribnikar pozvao ga je kući na Dedinje i supruzi Jari
ć
č
rekao da spremi dobar ru ak. Do i ć e jedan drug: u prolazu je kroz
Beograd. Pavle je delovao veoma č udno, ali Jara je bila navikla da joj se
takvi vrzmaju po kući. Nije znala ni ko je, ni kakvim je tu poslom. Bivši

„crnorukac“, pukovnik Vlada Tucović, pokazivao je Pavla u
Hilandarskoj ulici vođi levih zemljoradnika, profesoru Dragoljubu
Jovanoviću, kao svoj dragoceni trofej, ne otkrivajući koja je to nacionalna
dika: Golubić ili Bastajić.
„Pavle, otkud vi ovde?“, pitao ga je iznenađeno, u Balkanskoj ulici,

njegov pariski stanodavac Slobodan Lale Ivanović.
„Vratio sam se!“
„Pa kako?“

180