Page 295 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Krleža je žustro reagovao. Za nas, partijske aktiviste, rekao je da smo
fanatici, romantičari. Neki ’šengajisti’, kao, na primer, moj brat Ognjen.
Vodimo borbu s vetrenjačama. Ništa ne vidimo, govorimo o proleterskoj

revoluciji, a ne vidimo da će sutra na Jelačićevom trgu zalepršati
fašističke zastave.
ć
ć
Na kraju, obe ao je da ne e nastavljati polemiku ukoliko i druga
strana prestane sa svojim besmislenim piskaranjima i galimatijasima.“
„To je bio samo početak vaše saradnje s Krležom. Išli ste posle da ga
zovete da učestvuje na konferenciji na kojoj je trebalo da se stvori legalna

Jedinstvena radnička partija.“
„Moj raniji ’politički mentor’ Dule Grković uglavnom je sam
obavljao ceo posao ubeđivanja. Krleža je odbijao, iznoseći bezbroj
č
argumenata o besmislenosti ove akcije. Grkovi , koji je ina e bio jedan
ć
č
č
od najoštrijih Krležinih kriti ara, po eo je na kraju gotovo da moli i
preklinje Krležu da do e. Bez ikakve namere da time postignem neki
đ
efekat ili da izazovem Krležu, ja sam rekao: ’Zašto ga moliš? I ja mislim
da drug Krleža ne treba da se bavi politikom. Bolje i korisnije je da se
bavi literaturom, kao i do sada’.“
„Krleža je, ipak, došao na konferenciju?“
„Jeste. Na njoj je govorio, ali se više nije pojavljivao. Kad sam ga

posetio, govorio je da je potrebno proučiti i analizirati zablude i
pogreške Partije i hrvatskog proletarijata iz prošlosti. Treba jasno
odgovoriti na mnoga pitanja koja još nisu dovoljno jasna, kao na primer,
kako Partija gleda na hrvatsko nacionalno pitanje, kako na državno-
pravnu borbu hrvatskog naroda, da li je protiv Vidovdanskog ustanka.
Pitao se da li stvaranje nove legalne partije znači cepanje hrvatskog

fronta i da li se sme zvati ’jedinstvena’, jer to može lako da zna i
č
narodno ’jugoslovensko’ jedinstvo. Zatim, rekao je da se Narodni front
nikako ne sme zvati ’narodni’, već ’pučki’.“
„Niste nikako mogli da se sporazumete s Krležom?“
„Ne bih to baš tako rekao. Smatrali smo da je ovakva polemika
štetna za radnički pokret i da je treba prekinuti. Da treba okupiti sve

snage, a ne razbijati ih raspravama o filozofsko-estetskim i literarnim
pitanjima. Tim pre što se ta pitanja teško mogu do kraja raščistiti. Ni do
dana današnjeg nismo daleko odmakli u tom raščišćavanju. Iako smo se
držali po strani, mi iz Mesnog komiteta Partije, interno smo smatrali da
Krleža u pitanjima umetnosti i literature zastupa izvesnu idealističku,

mističku liniju. Da mistifikuje suštinu umetnosti i ulogu umetnika. Da je
to bežanje od stvarnosti i da Krleža stvara osećaj rezignacije i
bezizlaznosti iz situacije u kojoj se društvo našlo.“

295