Page 62 - Milomir Marić - Deca Komunizma

tako shvaćenog ustavnog pitanja video je u pokrajinskim autonomijama,
jer, iako Vidovdanski ustav nije formalno favorizovao nijednu naciju,
postojala je uvek opasnost prilikom primenjivanja prostog principa

većine u jednoj nacionalno heterogenoj sredini.
Marković je brzo izgubio nadu da će prva zajednička država u
istoriji jugoslovenskih naroda stvoriti objektivne uslove za proces
formiranja jedne nacije iz „triju srodnih“, zaključujući da je nacionalno
pitanje kod nas stvar konkurentske borbe nacionalnih buržoazija pošto
su i hrvatska i slovenačka buržoazija, sve dok nisu izgubile veru da će

vladati ravnopravno sa srpskom, govorile uspaljeno o nerazrušivom
nacionalnom jedinstvu za koje bi trebalo da se od sada, umesto njih, bori
radnička klasa.
Praktično samo poslušno nazdravljajući različitim strmoglavim i
često kontradiktornim depešama iz Moskve, „levičarska“ struja je u

partijskoj štampi i na partijskim konferencijama napadala gledišta Sime
Markovića s motivacijom da su pokrajinske autonomije samo maska
neke ublažene srpske hegemonije i zagovarala stvaranje veoma labave
č
č
federacije radni ko-selja kih republika. Na to im je on odgovarao da je
federalizam omiljena teza sitne hrvatske buržoazije, potkrepljujući to
stavovima Marksa i Engelsa, koji su samo u izvesnim slučajevima

(Engleska-Irska) dopuštali federalizam, i Lenjina, koji je uvek bio
ogorčeni protivnik svakog federalizma, naslućujući u njemu ozbiljnu
smetnju za nesmetan razvitak jedne zemlje i pretpostavljajući mu –
autonomistički unitarizam.
Posle definitivnog kraja iluzija o mogućnosti socijalističke revolucije
u Zapadnoj Evropi, naglo je poraslo interesovanje Kominterne za

balkanske zemlje, kao „barutane skorašnje svetske revolucije“. Na snazi
je bila podela jugoslovenskih naroda i njegovih buržoazija na genski
lojalne i genski neprijateljske prema Sovjetskoj Rusiji. U Moskvi se
smatralo da je srpska buržoazija eksponent francuske antisovjetske
politike na Balkanu, dok su, s druge strane, hrvatska i slovenačka
buržoazija možda zainteresovane za savez sa Sovjetskom Rusijom. Za

Kominternu, Makedonci su bili „Bugari u Makedoniji – najpotišteniji
narod u Jugoslaviji“. Treba reći da Kominterna nikad nije imala
preveliko poverenje u malobrojni jugoslovenski proletarijat, već u
ogromne selja ke mase, iako su one od po etka č vrsto bile uz svoje
č
č
nacionalne buržoazije i njihove političke partije. Govoreći o
komunistima, predstavnici Hrvatske republikanske seljačke stranke
nebrojeno puta su ponavljali: „Valja uvek prijateljski ali odlučno
naglasiti da je pacifizam HRSS mnogo zdraviji i čoveka dostojniji način

62