Page 65 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Petrović, kad su izašli iz Siminog stana, rekao Žujoviću: „More, laže
Car!“
Kompletna polemika Sime Markovića i Staljina ubrzo je štampana u

ilegalnoj brošuri pod naslovom Pčelarstvo.
Stan Miroslava Krleže, u nekadašnjoj Kukovićevoj ulici u Zagrebu,
bio je jedan od važnijih partijskih punktova u zemlji. „Postepeno smo
uveli poslije naših sastanaka zakusku“, zabeležio je domaćin. „Ja sam
imao dobar gramofon, pa smo slušali klasičnu muziku. Tako su nam
sastanci bili neuporedivo življi uz zakusku, neku kobasicu i rakiju, a uz

to i muziku. Na taj smo način i po nekoliko sati diskutirali o temi koja je
obično bila na dnevnom redu sastanka. Ti su sastanci bili vrlo frekventni
i partijska jedinica nije time ništa reskirala. Ali o njima su saznali
odgovorni drugovi. Zbog takvog načina vođenja sastanaka, pali smo
pod partijsku istragu. Motiv ili optužba je glasila da ilegalne sastanke

pretvaramo u terevenke. Zato je jednog dana iz Beograda došla komisija.
Sekretar Partije Sima Marković poslao je partijsku komisiju na čelu sa
Rajkom Jovanovićem i ona je banula iznenada da nas uhvati in flagranti.
Baš smo svršili službeni dio, dnevni red, i svirali Riharda Štrausa.
ć
Sje am se, bila je to Arijadna na Naksosu. Slušali smo, pijuckali, jeli
kobasice i diskutirali. I evo te komisije. Naravno da smo zbog toga

opomenuti, te se takav naš način vođenja sastanaka završio.“
Peti prošireni plenum IKKI doneo je 1925. rezoluciju da legendu o
narodnom jedinstvu Srba, Hrvata i Slovenaca treba demaskirati kao
paravan nacionalnog ugnjetavanja velikosrpske buržoazije i da je jedino
pravedno rešenje nacionalnog pitanja moguće postići proleterskom
revolucijom i dobrovoljnim ujedinjenjem u federaciju radničko-seljačkih

republika na Balkanu.
Iako je nacionalna politika Sime Markovića i njegove „desne struje“
osuđena i na Trećem kongresu KPJ 1926. u Beču, on je, na predlog
Kominterne, ponovo izabran za sekretara.
Osma mesna konferencija zagrebačkih komunista, na kojoj je
dominirao Josip Broz, uputila je apel Kominterni da pomogne u

raščišćavanju frakcijskih borbi u KPJ, na šta je u maju 1928. usledilo
„Otvoreno pismo članovima KPJ“, u kome je podržana zagrebačka linija
i predloženo smenjivanje rukovodstva izabranog na Trećem kongresu i
formiranje „privremenog“, koje bi pripremilo naredni kongres Partije. U
tom pismu Sima Markovi ć je obeležen kao Broj 1 iz grada X, koji je,

umesto da opravda poverenje Moskve, svoju grupu praktično otcepio od
Partije i njenog Centralnog komiteta.
To je bilo na tragu beskompromisne i pooštrene borbe protiv

65